Прва свечанија прослава празника Светог Симеона Мироточивог у Подгорици догодила се 2000. године, када су чланови Православног братства „Свети Симеон Мироточиви“ добили благослов од блаженопочившег Митрополита Амфилохија да се потруде и направе мало организованију и свечанију прославу своје славе.
„Ми смо обиљежавали сваке године своју славу на један онако скромнији начин. Наравно, била је служба, славски колач, неко мање послужење… Међутим, једне године смо се договорили да би било лијепо да мало свечаније организујемо ту славу и празник Светог Симеона Мироточивог. Наравно, Митрополит Амфилохије је то једва дочекао, је ли Бог дао да се прослави свечаније. Те године он није био у могућности да присуствује и благословио је да ту Литургију служи данашњи наш Митрополит господин Јоаникије, тадашњи викар будимљански. И те 2000. године под сводом уласка у Саборни храм Христовог ваксрења, који зовемо Витлејемска пећина, (пошто су у храму биле скеле, није било могуће унутра служити), прослављен је празник Светог Симеона Мироточивог свечаније, са архијерејском Литургијом, коју је служио тада викарни Епископ будимљански Јоаникије. Након тога, наравно, благосиљан је славски колач, свечана трпеза, а био је присутан и велики број људи. Онда смо у вечерњим часовима имали духовну академију, мислим да је била у Дому војске, гдје је такође био један пригодни програм. На академији је бесједио блаженопочивши наш драги професор Предраг Вукић. Сала Дома војске, која није нимало мала, била је препуна, нарочито младих људи и то је била најсвечанија прослава Светог Симеона Мироточивог од обнове црквеног живота и доласка Митрополита Амфилохија на трон митрополита“, казао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, старјешина Цркве Светог Георгија под Горицом, у разговору за Радио „Светигора“, подсјећајући се обновљених прослава Светог Симеона Мироточивог и литија кроз Подгорицу њему у славу и част.
„Послије неколике године Митрополит је благословио да би било добро и да се иде литијски до Немањиног града и то тако да та литија буде уз учешће свог свештенства, епископа, већег броја које је Митрополит позивао. И просто та свечаност је почела да добија тако један величанствени карактер уз учешће хиљада и хиљада људи, свог свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске. Добила је уствари један значај епархијске славе, могли би тако можда да је дефинишемо. Да је то дан када се сви, епископ, свештенство, монаштво и вјерни народ саберемо на једном мјесту, пројавимо се као Црква што и јесмо и да саборно прославимо тако великог светитеља који је рођен у нашем граду“, закључио је отац Мирчета.
Оливера Балабан
