Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је јутрос Свету службу Божију у Доњем Загарачу, у храму преподобрног Симеона Мироточивог. Саслуживало свештенство намјесништва подгоричко-даниловградског. Поводом храмовске славе благосиљани су славски колач и жито.
У архипастирској бесједи по отпусту Митрополит Јоникије је рекао да је прошло преко осамстотина година од упокојења Светог Симеона Мироточивог и прекодевет стотина година од његовога рођења.
“Али се увијек сјећамо са дивљењем и са чуђењем како је један човјек у вријеме свога земаљскога живота имао тако велико дјело.Још се више чудимо његовој побожности. Његова незасита жеђ за Богом види се од најранијег његовог узраста”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Подсјетио је да је Свети Симеон као владар подизао Богу многе велике и славне задужбине.
“Ако ћео право, први је од српских владара подизао монументалне задужбине, као што су Студеница и Ђурђеви ступови у Расу. А све што је чинио у славу Божју и за своје отачаство њему је цијело вријем изгледало мало, да је мало жртве Богу принио и да треба да учини још много више”, рекао је он.
Додао је да Свети Симеон на крају, пошто је учинио све што је могао за своје отачаство одлучио да посвети и свој живот, да га принесе Господу Богу на дар.
“Одрекао се овога свијета и замонашио се са жељом да своје последње године проведе у молитви и труду да угоди Богу као монах, као подвижник проводећи своје последњедане у покајању. То покајање одвело га је на Свету Гору Атонску, али и тамо је са својим сином Савом подигао знаменити манастир Хиландар. По свему се ради о великој личности, великих размјера, велике енергије и дубок незасите побожности”, рекао је Владика Јоаникије.
Владика је нагласио да је Свети Симеон успио оно што нијесу могли ранији српски владари.
“Објединио је двије старе матичне српске земље – Дукљу, односно Зету и Рашку. А ту је и Травунија и још остале српске земље. Држава коју је он створио задобила је велику силу и напредовала за наредних двјеста година. Постала је једна од признатих и славних, великих и знаменитих држава Европе, а српски народ културан и просвећен који је у том периоду створио велику културу, познат и цијењен међу свима”, подсјетио је Митрополит Јоаникије.
Казао је да са љубављу истичемо да је рођен на Рибници, данашњој Подгорици, у његовој, како су говорили његови синови “старој дједовини”.
Владика је нагласио да је Свети Симеон Немања објединио српске Земље тако што их је претходно ослободио од вазалства Византији и створио самосталну државу.
“Припремио је, наравно, дјелом својим и пут Светоме Сави, који је то дјело наставио и створио самосталну Српску Цркву, признату од свих аутокефалних Цркава”, подсјетио је Владика.
Објаснио је да то кад кажемо да је основао аутокефанну Цркву не значи да је одвојио од осталих Цркава него да је увео у заједницу Светих Божјих Цркава са пуним достојанством.
Казао је да су због тога Свети Симеон и Свети Сава, и остали свети Немањићи били надахнуће и узор свим великим људима из српског народа.
“А нарочито ту можемо истаћи Петровиће. василије Петровић, велики и знаменити Митрополит испјевао је, колико знамо, само једну пјесму. И посветио је Светоме Симеону Немањи. А честити краљ Никола је и опредијелио и одлучио да се овдје обнови овај свети храм. Ви то боље знате, али можете се поносити да сте до скора били једино мјесто у Црној Горе које је имало рам Светога Симеона Немање”, казао је сабраним Загарчанима Митрополит Јоаникије.
Подсјетио је такође да се краљ Никола, кад је књажевину Црну Гору уздизао на степен краљевине, понајвише позивао на његово право да се Црна Гора назове краљевином на Светог Стефана Немању – Симеона Мироточивог који је родом из Црне Горе.
“Истицао је његове врлине и заслуге, и њега и његовога потомства, династије Немањића. И тумачио је да су Петровићи само наставили дјело Немањића у другим околностима и у другом и тежем времену”, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски.
Казао је да је то тако било у то вријеме и да су тако мислили заједно са својим краљем и његови Црногорци.
“Сада многи размишљају другачије, а ми не желимо никоме да гурамо прст у око са тиме него само хоћемо да посвједочимо да се не одричемо своје историје и да је не бришемо.Да је нијесмо заборавили и да његујемо памћење. Поштујемо и волимо Црну Гору, која има велике заслуге, али знамо и како је она стварана, са којом идејом и на каквим основама и темељима. Не овако како се то данас чини – са удвориштвом свакоме, а заправо не водећи рачуна о своме народу”, поручио је Митрополит Јоаникије.
Рекао је да се нада да се нешто промијенило на том плану и да ће доћи брзо вријеме да се та промјена још боље види.
Рекао је сабраним вјерницима да су се и они духовно обновили уз обнављање овога светога храма.
“Велика Божја милост се излила на све оне који су се потрудили и на све оне који долазе овдје на овај свети и велики сабор”, казао је Владика Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је накрају позвао сабране да сјутра, на дан празника Светог Симеона дођу у Подгорици, на велики Свезосимеоновски сабор и литију која ће проћи од Саборног храма Христовог Васкрсења до Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу.
“Да сви сјутра кренемо у литију уливцама Подгорице, као што смо то чинили онда кад смо вјеру бранили и доживјели велико духовно просвјетљење. Тако ћемо, ако Бог да, и сјутра – да семало подсјетимо на Божју милост коју је Господ излиона свој народ у вријеме литија. Ово ће бити празнична Светосимеоновска литија, без икакве политике. И сваки који би желио да злоупотреби, на било који начин, ову свету литију, да јој да било какав други карактер осим вјерскога, он је разара. То нећемо дозволити и то немојте дозволити. Нема ништа скупље од јединства народнога око Христа Господа и око Његових Светих”, поручио је на крају Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
