Прошло је скоро две деценије од издања прве Библијске енциклопедије на српском језику, чији је аутор протођакон Радомир Ракић. Двотомна енциклопедија изашла је 2004. године благословом митрополита дабробосанског Николаја, а у издању Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи. Постоји много разлога зашто је ова енциклопедија толико популарна, не само у сфери религиологије, већ и у другим областима, нарочито историје, филологије, географије, етнографије и многих других области.
* * *
Повезан садржај:
Протођакон Радомир Ракић: Библијска енциклопедија
Прва Библијска eнциклопедија на српском језику
Библијска енцикопедија – петнаест година после представљена у Дому омладине
Аутор Библијске енциклопедије, протођакон Радомир Ракић, некадашњи лектор за енглески језик на Православном богословском факултету у Београду и предавач Новог завета на Духовној академију у Фочи, сада већ у мировини, али и даље велики прегалац који се бави превођењем богословске литературе и потписује ауторство неколико богословских књига, у предговору Библијске енциклопедије наводи да Библијска енциклопедија има сврху бољег схватања Светог писма, његово дубље проучавање помоћу азбучно поређаних и објашњених појмова, личних имена, топонима и сл, уз обавезно навођење библијских места која сваки израз поткрепљују или се на њих алудира.
Први том обухвата одреднице од слова А до слова Л, на укупно 586 страна, а други том 632 стране од слова Љ до Ш, енциклопедијског формата, двостубачно. Оба тома су снабдевена са по четири географске карте Палестине и древног света, и треба истаћи да су од осам библијских карти четири ушле као стандардне у издањима Светог писма почев од 2008.године, а кроз Библијску енциклопедију донети су још и дијаграми, графички прикази, скице и најнеопходније илустрације.
Рад на Библијској енциклопедији трајао је читаву деценију, а аутор је вредно проучавао најбоље светске енциклопедије попут руске енциклопедије архимандрита Никифора, затим Библијски лексикон Франца Ринкера, велики Брокхаусов шетотомни Библијски лексикон, Харперов Библијски речник, као и Илустровану енглеску енциклопедију. Како аутор наводи, намера му је била не да библијске догађаје преприча, него да их заснива на Библији и доводи у везу са ванбиблијским догађајима колико је то могуће, и да ову Књигу над књигама научно заснује и образложи.
Појмови у енциклопедији су организовани на јединствен начин – појам је исписан у првој загради јеврејском графијом, а у другој загради је латинична транслитерација – правилно читање, а потом и превод речи на српски, донет курзивом. Овај превод је веома значајан, јер семитска имена и називи увек имају своје значење. Уколико је обрађена новозаветна личност или појам, у првој загради наводи се то име или појам на грчком језику, такође уз значење у наредној загради. Код топонима налазе се подаци и из археологије у смислу ко и кад је вршио археолошка истраживања као и резултате истраживања. Код лица са истим именима, наведен је број тих референци и место где се помињу у Светом писму. Код девтероканонских књига цитати се наводе према преводу блажених успомена епископа Атанасија Јевтића и митрополита Амфилохија Радовића. Аутор, такође, наводи и ванбиблијске личности, локације, догађаје, династије, владаре
Стари завет је навођен према Даничићевом преводу, а Нови завет према преводу Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве из 1984. г. А понегде је истакнуто како су поједини појам превели Емилијан Чарнић или Вук Караџић.
Оно што је значајно за наш језик јесте тзв. витацизам, па тако имамо: Витлејем а не Бетлехем, Хеврон, Тавор, а не Табор, Кесарија, а не Цезареја, Ириод а не Херод, итд. Библијска енциклопедија решава нормативна питања везана за превод и транскрипцију семитских имена и топонима на српски језик, па је у том пољу веома значајан извор код дефиниције и одређивања библијског порекла појединих речи.
Библијска енциклопедија је изузетан извор знања, а може се користити не само у верској настави, већ и у настави других предмета попут историје, српског језика, географије, философије, али и кроз интегративну наставу више предмета и на тај начин бити од изузетог значаја у савременом наставном окружењу, пружајући могућност онима који уче да успешно стекну трајна знања. Може се користити као помоћно средство и препоручује се у изради научних радова из области историје, филологије, археологије, философије, етнологије, психологије. Аутор посебно истиче филолошки аспект надајући се да ће кроз ову књигу бити потиснуте неоправдано употребљаване туђице имена и топонима и скреће пажњу на очување матерњег језика.
Имајући у виду све наведено, заиста, не чуди популарност Библијске енциклопедије, која не само да покрива све научне области, већ апсолутно свако, сразмерно својим интересовањима, у њој може наћи систематично наведене појмове који га интересују објашњене са више аспеката на једном месту. Јединствен енциклопедијски речник који је топла препорука за све!
Сања Симић де Граф, професор енглеског језика и књижевности
и педагошки саветник
