Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 24. марта 2023. године у Сомбору помен пострадалима у НАТО агресији 1999. године.
Том приликом патријарх српски Порфирије је поручио:
– У име Оца и Сина и Духа Светога! Браћо и сестре, поштовани грађани Сомбора, поштовани народе православни, сабран вечерас из Бачке и са разних српских страна, сабран на молитву Једноме у Тројици Богу, молитву за пострадале у нечовечној и противправној агресији највеће војне силе у историји, у најнесразмернијем ратном сукобу, најнесразмернијем односу снага на бојном пољу од како је света и века.
Сви ми заједно, из града на који је на данашњи дан 1999. године, у истим овим раним вечерњим сатима пала прва бомба, почела прва разарања наше дивне и вољене Отаџбине, наше природе, наше имовине, а убијен је први Србин, по имену Радован Медић, први од више хиљада убијених и рањених у овој агресији, опомињемо и себе и све друге да је и нашем народу, али и читавом свету од свега најпотребнији мир. Јер, сећајући се оних дана када су у овом граду бомбама разарани не само војни објекти, него и фабрике, занатске радионице, домови, школе, дечји вртићи, чак и изворишта воде из којих се снабдева Сомбор, док су околним путевима јуриле крстареће ракете да изруче смртоносни и разарајући товар, ми чинимо исто оно што су Сомборци чинили тог ратног пролећа 1999. године. Сомборци су се окупљали на овом тргу који носи име Светог Ђорђа, на овом тргу који је посвећен нашем Богу, Богу љубави, јер носи име Свете Тројице и, куражећи једни друге, помажући једни друге, упућивали су свету поруке мира, молили се за мир. То исто чинимо и ми данас, још усрдније се молећи, јер се данас у Европи води војни сукоб, који прети да у свој бездани вртлог увуче читав свет.
Неки би хтели да и наш српски народ поново, преко реда, гурну у сукобе, међусобне и са другима. Други, пак, који не схватају да је хришћански Бог, Бог љубави и мира, а да Црква живи и сведочи мир, благовестећи га свим људима и народима, захтевају од Цркве да својим изјавама заправо да покриће онима који би да нас гурну у ратове и сукобе. Поновићу оно што сам већ говорио. Послање Цркве је да на сваки начин, а пре свега молитвом и вером у Христа, силом мира Христовог сведочи и изграђује мир и међусобно поверење међу људима и народима. Мир свој дајем вам! – рекао је Господ. То није као мир оних који о миру говоре више и гласније од других, а истовремено производе најсмртоноснија оруђа смрти и од те производње живе неупоредиво боље од других. Градимо и чувајмо најпре мир Божји у себи, па ћемо онда моћи да се миримо са другим људима, и да будемо благовесници мира. Молимо се и боримо се да се наша страдања не понове, ни нама нити било коме другоме. Истрајмо упорно на путу разговора, на путу дијалога који има за циљ макар елементарно међусобно разумевање међу људима. Али, не прихватајмо ултиматуме и уцене по било коју цену, који подразумевају поклањање себе и свога, одрицање од себе и свога. Истовремено, дајмо све од себе да останемо последњи за столом за којим се траже решења која ће очувати мир и нама и свима око нас. Ако се овде опет покрене спирала зла, нема сумње сви ћемо бити потпуни, потпуни губитници.
Говорећи ово загледан сам у крст на коме је Господ распет, крст на коме је, идући за Христом, разапето хиљаде људи, жена и деце из рода нашега, од светог Кнеза Лазара до Радована Медића, Харитона Црноречког, до Милице Ракић и друге деце, младих и старих пострадалих 1999-тог Лета Господњег. Али, као што је Господње распеће и страдање на крсту Васкрсењем дало не само смисао и неисцрпну наду, него и коначну суштинску победу, и то не само потоњим страдањима на правди Бога, него и свакој људској делатности, раду, стваралаштву, радости, љубави, тузи, тако крсно-васкрсну жртву пострадалих из рода нашег видимо као залог нашем чврстом корачању за Христом, чврстом корачању Његовим стопама мира и љубави и несумњиве коначне победе. Стога се данас молимо за све пострадале у пролеће 1999. године, за наше сународнике, за нашу браћу и сестре. Бог нека да душу прости и да вечни покој свим људима пострадалим на правди Божјој у време НАТО агресије на српски народ. У здрављу, радости и сваком добру да дочекамо највећи празник, празник живота и радости, Васкрсење Господа и Спаса нашега Исуса Христа.
Извор: Инфо-служба СПЦ
.jpg)
