У суботу 25. марта 2023. године Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније одржао је предавање на тему ,,Велики Пост” у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
Након поздравног и уводног слова протојереја Николе Пејовића, старјешине Саборног храма Христовог Васкрсења, ријеч је узео предавач Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније.
Преосвећени Владика је истакао да је пост школа покајања коју сваке године треба да прође сваки хришћанин да би продубио своју вјеру:
,,Велики Пост даје одговоре на питања: Шта је то покајање? Зашто нам је оно потребно? Како треба да му приступимо? Он је заиста школа покајања коју сваке године треба да прође сваки хришћанин да би продубио своју веру, да би проценио и ако је могуће изменио начин свога живота. По речима оца Александра Шмемана: ,,То је дивно поклоничко путовање на сам извор Православне вере, то је поновно проналажење православног животног пута”.
Он је нагласио да је пост заправо наше поклоничко духовно путовање које нас води ка једноме циљу, води нас ка Васкрсу, празнику над празницима:
,,Црква нам преноси значење овог јединственог времена, стога је објашњење Великог Поста базирано углавном мада и не искључиво у посним богослужењима. Дакле у црквеним песмама и читањима одељака из светог Писма и из Светоотачких текстова. Ово наше поклоничко духовно путовање води нас ка једноме циљу, води нас ка Васкрсу, празнику над празницима. Да бисмо појаснили везу између Великог Поста и Васкрса јер је она врло важан путоказ у нашем хришћанском животу, морамо да почнемо од његовог историјског развоја у животу Цркве јер Велики Пост какав данас познајемо није одувек био овакав”.
Преосвећени Владика Арсеније се потом осврнуо и на саму генезу Великог Поста у погледу историјског развоја у животу Цркве :
,,Сведочанство о томе да је постојао краћи пост пред празник Васкрсења Христовога имамо већ из другог века у делима Светог Иринеја Лионског који пишући о контроверзи око дана празновања Пасхе, говори о томе да неки мисле да треба да посте један дан, други два, с неки да је потребно постити више дана. Нешто касније имамо већ податке да је пост продужен на недјељу дана пред Васкрс, у данашњем смислу мисли се на седмицу страдања Христових или како кажемо на црквенословенском – Страсна Семдица. Међутим већ у петом канону Првог васељенског сабора пише о Великом четрдесетодневном посту као о нечем опште познатом”.
Он је подсјетио да литургијска традиција Цркве и сви њени богослужбени кругови и службе постоје да би нам помогле да откријемо и окусимо нови живот који нам је Христос даровао својим Васкрсењем:
,,Литургијска традиција Цркве и сви њени богослужбени кругови и службе постоје да би нам помогле да откријемо и окусимо нови живот који нам је Христос даровао својим Васкрсењем. Нови живот који је засијао из гроба даје се свима онима који верују у Христа. Нама је дат на дан нашега крштења као што каже Свети апостол Павле: ,,Били смо сахрањени са Христом кроз крштење у смрт, да бисмо као што је Христос васкрсао из мртвих славом Очевом тако и ми ходили у новом животу”. Христос је својом смрћу изменио саму природу смрти и учинио је проласком – Пасхом у Царству Божијем”.
,,Кроз свој литургички живот Црква нам открива по нешто од онога што ухо није чуло, ни око није видело и што још није ушло у срце човеково али што је Бог припремио онима који Га љубе. А у центру тога литуегичког живота као његова срж, његов врхунац као сунце чији зраци свуда продиру налази се Пасха. То су врата која се сваке године отварају а која воде у раскошну свјетлост Христовог царства, то је предукус вечне радости која нас очекује, слава победе која већ сада и ако невидљиво испуњава све створено. Нема више смрти, Христос је преобратио трагедију над трагедијама у коначну победу, згазивши смрћу – смрт.” – поручио је напослијетку Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније.
