.png)
У Недјељу православља, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Требињу. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије захумско-херцеговачке. Синодик православља прочитао је отац Никола Јанковић.
Благословом Владике Димитрија, након Јеванђеља бесједио је отац Немања појаснивши значај Филиповог и Натанаиловог исповиједања Господа — као Месије о којем пророци говоре. Јеванђељско исповиједање сваком човјеку служи као поука да се Бог не доказује, већ се открива и показује, по ријечима аве Јустина. Потврда овоме је и данашњи празник, настао као знак побједе над противницима показивања и приказивања Бога на иконама. Цркве су украшаване иконама од најранијих времена, како би се људима открио и показао Бог. У данашње вријеме, сваки човјек је позван да приступа Христу вјером и љубављу, Богољубљем и братољубљем, кротошћу и смиреношћу, милосрђем и уздржањем, а најприје постом, молитвом и сједињењем са Христом у причешћу.
По Отупусу, бесједио је отац Василије, изразивши одушевљење због великог броја вјерника сабраних на данашњој Служби. Отац Василије је нагласио како је православље данас присутно у свијету како би свједочило Бога, појашњавајући да је православље страдање, и радост у страдању. Православни не припадају свијету — свједоче свијету, али му се не саображавају. Говорећи о многобројним пострадалим ради истине о поштовању икона, отац Василије је објаснио да су иконе у цркви потребне како би човјека провеле до светитеља који је осликан на икони, а преко њега до Господа. Иконе су азбука, начин поуке о вјери и преношења вјере у временима прије настанка школа и факултета. Бити православан значи свједочити Бога у свакодневном животу, сваком мишљу, ријечју, кораком и дјелом, како би људи — видећи добра дјела хришћана — прославили Бога који је на Небесима.
Владика Димитрије заблагодарио је Богу, пожеливши да Литургија буде извор живота сабранима. Подсјећајући вјернике на Дучићеве ријечи о пољупцу као сусрету, Владика је причешће осликао као пољубац Христу кога човјек воли највише на свијету. Човјек је позван да се причести када долази на Литургију, али између сусрета са Господом потребно је живјети јевнађељским животом, чувајући срце чистим, пазећи на ријечи, дјела и мисли, показујући тако бригу о ближњима.
