Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас у суботу треће недеље Великога поста, 18. марта, Свету службу Божију у манастиру Дуљево у Паштровићима, уз саслужење протојереја Петра Церовића и јерођакона Сионија Зорића.
У литургијској бесједи по отпусту, Високопреосвећени Митрополит је поучио сабране да је Црква како би оснажила вјерне, пошто се приближавамо средини Часнога, установила да се износи часни Крст и да недјеља Великога поста која слиједи буде Крстопоклона недјеља.
“Да бисмо се, цјеливајући га, његовом силом оснажили и тако се почели приготовљавати да уђемо у Велику недјељу Христових страдања, да се гледајући духовним својим очима на Христово страдање, Његово дјело спасења рода људскога, удостојимо поклонити се Његовом живоносноме Крсту, Његовоме страдању и смрти Његовој – Гробу Господњем”, бесједио је Митрополит Јоаникије.
Осврнувши се на ријечи Св. апостола Павла да ће онај ко се са Христом сараспиње са Њим и васкрснути, Владика је казао да ће нас Господ ако са Њим будемо на Његовом Крсту на Велики петак, удостојити да будемо саучесници Његовог Васкрсења и побједе над смрћу. Закључивши да тако Црква све премудро, Богом надахнута, устројава, подсјетио је да је Господ благоизволио да дође у овај свијет и из љубави прими крсно страдање ради нас и нашега спасења. Даље је истакао да је једино права, истинска љубав која се може пројавити у овоме свијету, она која је спремна на жртву, а љубав која није спремна на жртву прије или касније се показује као лажна.
“Љубав Христова је потврђена Његовом крвљу на Крсту – Његовим Крстом, Његовим страдањем. Могао је Господ као свемоћан одабрати неки други начин да спасе род људски, али није, јер је Он љубав”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Појаснио је да је тако Његова љубав захтјевала: да дође у овај свијет и поистовјети са човјеком, и то не само са првозданим Адамом него и са палим Адамом, да прими његове гријехе на себе и на такав начин очисти савјест рода људскога.
“И не само да очисти савјест него да препороди природу цијелу, да је исцијели, да је врати и обесмрти, да јој дарује нови и вјечни живот и да човјека, сво потомство Адамово уведе у Царство небеско”, рекао је Високопреосвећени Митрополит, додавши да се то односи само на оне који хоће добровољно да одговоре на Божју љубав, јер у љубави нема насиља.
Господ не намеће своје спасење силом него, нагласио је, до те мјере поштује, љуби човјека, да ничим неће да повреди његову слободу и то је једино достојно човјека, јер је човјек боголико биће, биће љубави и слободе. Истичући да нема љубави тамо гдје нема слободе, подвукао је да у нашој вјери, за разлику од других вјера, нема ничега насилнога и да је у нашој вјери, која је Богом установљена и Крстом Христовим оснажена и потврђена, љубав од почетка до краја. Поручивши да је на нама да се трудимо да идемо путем Христовим, иако то није лако, Митрополит Јоаникије је подсјетио да ко крене тим путем има и Божију благодат и Божју милост која га кријепи, штити, оснажује тако да у овоме свијету не треба ничега да се боји.
“Нека би дани овога Часнога поста свима нама били на спасење и радост, јер хришћански пост је свијетли, радосни пост у којем се чистимо од душевних и тјелесних прљавштина. Иако је пост доста строг и тјелесно га није баш једноставно издржати, сва пажња се усмјерава на душу и на духовни пост, да се ослободимо од мржње и злопамћења, од пакости и злих ријечи, од свађа и зависти и свега другога што унижава људско достојанство и квари наше односе у овоме свијету. Да се научимо љубити ближње своје, да се научимо праштати, да би и нама Господ опростио. Једнако је научити се праштати и тражити опроштај – на такав начин се потврђује да смо људи Божији јер покајање не унижава човјека него га чисти и узвишава и ослобађа”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
