У Недељу крстопоклону, на празник Светих 42 мученика Аморејских, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Светих апостола Петра и Павла у манастиру Рибница, уз саслуживање архијерејског намесника колубарског протојереја- ставрофора Саше Тимотића, старешина манастира Лелић и Грабовац игумана Георгија и јеромонаха Андреја и епархијских свештенослужитеља.
У литургијској проповеди, Епископ Исихије се осврнуо на симболику Крстопоклоне недеље, дана у коме нам Црква даје највећу силу, која постоји над свим световима, силу Часног и Животворног Крста Господњег. Наиме, објаснио је он, у средишту Великог поста налази се Часни Крст као укрепљење наше и подсетник зашто чинимо све што чинимо у посту. Овде се не ради о созерцавању самог Распећа Христовог, то долази кад се за то спремимо, већ о животворној сили Крста Господњег, коју сви хришћани прослављају и клањају се као попришту Христовог страдања за нас и страдања нашег из љубави према Њему. У данашњем јеванђељу (Мк 8, 34- 38; 9- 1) Господ нас учи о добровољном одрицању од себе, узимању крста и кретању за Њим.
– У овом животу сви страдамо и то не може да се измери, јер нико не зна дубину наше душе, а тиме и дубину нашег страдања, наше несреће, слабости и огреховљености. Само Бог зна ту меру и само Он је кадар да, све то видевши, преузме на Себе и понуди нам руку, којом је Адама и Еву извео из ада, да и нас изведе из смртности која је кроз њих дошла. Нама даје благодат да, кроз подвиг и труд, и сами увидимо то страдање у себи. Ако то учинимо, онда ћемо видети да је то страдање велико, да је наш грех огроман и да нема спасења, ако се уздамо у палу људску природу, у себе или у човека. Нико није у сили да се бори са својим грехом, већ нам треба сила Божја, која се огледа у сили Часног Крста- беседио је Владика Исихије.
Говорећи о ношењу сопственог крста, што дотиче живот сваког човека, Владика Исихије је истакао да Господ носи крст за све нас, а од нас тражи да носимо своје крстове, које смо сами подигли и које морамо да понесемо, јер су производ страдања због сопствених грехова и погрешног живота. Једино ако то страдање схватимо као крст, који смо понели да би следили Господа, навео је ваљевски архипастир, то страдање је крсно. Ако, пак, не схватимо и немамо вере и окренемо се Господу, то страдање је на нашу пропаст и завршавамо у одвојености од Бога. Само у Господу је спасење, а наше је да то увидимо, одрекавши се своје гордости, смиримо се, будемо права чеда Божја и идемо за Њим, поучио је Владика Исихије о смислу живљења на земљи, који за циљ има улазак у Царство Божје, будући да нас никаква овоземаљска блага и признања не могу одвести истинској радости. Насупрот томе, објаснио је он, могу одвести очајању које се изнова продубљује.
Господ нас данас укрепљује снагом животворног Крста и даје снагу да наставимо подвиг поста, да читаве седмице размишљамо о сили Крста и њему се клањамо… Клањамо се Крсту као светињи на којој се Господ разапео за нас, на којој је узео наше грехе и поднео страдање искључиво због њих, јер Он Сам није се огрешио ни о кога и ни о шта- рекао је Владика Исихије, нагласивши да се вечни живот у благодати добија само учествовањем у Светој тајни причешћа и благословивши своју духовну децу да у овом веку прослављају име Божје, а у будућем веку то чине заједно са светима.
На крају богослужења, прочитана је Архипастирска грамата, којом се потврђује рукоположење рибничког настојатеља оца Арсенија у чин јеромонаха. То је, рекао је Владика Исихије, отац Арсеније симболично примио у Недељу крстопоклону, као крст који има да носи и који ће, наравно, да служи Цркви и овој обитељи, као и свима који овде долазе ради духовне утехе. И ове недеље велики број људи се сабрао у рибничкој светињи, од којих су многи приступили Светој тајни причешћа. Молитвена свечаност је заокружена трпезом љубави у манастирском конаку.
Извор: Епархија ваљевска
