У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, у петак 17. марта 2023. године, одржано је представљање књиге „Богородица Љевишка у песмама“ ауторки Радмиле Кнежевић и Леле Марковић.
У име организатора и као домаћин ове вечери, присутне је поздравио и благословио протојереј Никола Пејовић, старјешина подгоричке светиње, који је истакао да је ово вече управо један облик свједочанства да је биће Црне Горе нераскидиво везано за Косово и Метохију:
,,Желим да изразим радост у име цијелог братства нашег Саборног храма што можемо да принесемо једну малу свијећу воштаницу на овај заиста трагичан догађај који се догодио прије равно деветнаест година и да још једном посвједочимо колико је у нашој моћи да је биће Црне Горе нераскидиво везано за Косово и Метохију. Да је то тако потврђује нам Петар II Петровић Његош који је о Косову тако дивно и дубоко пјевао и завјетом нас везао за то грдно судилиште, за ту гробницу у коју се нада наша закопала.”
Он је указао на то да ће увијек постојати нада да ће изнова Косово и Метохија васкрсавати ма какви облаци смутње и страдања да се надвију:
,,Косово и Метохија је вјековни крстовдан српског народа, али увијек и изнова је вјековно наше васкрсење и наше надање. Косово једино можемо једино посматрати и доживљавати га кроз Христа. Доживљај Косова и Метохије је неизбрисив, а то је наша нада да ће оно увијек и изнова васкрсавати ма какви облаци смутње и страдања да се надвију. Оно ће опстати као што је опстало вјековима, опстаће и сада јер Косово и Метохија не потребује нашу помоћ, него кад одлазимо на Косово и Метохију и кад говоримо о њему, ми заправо доживљавамо укрепљење и утврђење у вјери гледајући како наша Црква и наше светиње и наш народ тамо живе и опстају и исповиједају вјеру.”
Након поздравног слова проте Николе, свима сабранима обратио се јеромонах Исидор, професор Призренске богословије који је рекао да Богородица Љевишка за српски народ представља простор на којем се небо излива на земљу:
,,Богородица Љевишка за нас не представља само један објекат, који је свакако фасцинантан у свом естетском смислу како споља тако и изнутра. Није само ни објекат који нас плени својом древношћу, јер и то је оно што је чини специјалном и важном. Она је за нас простор на којем се небо излива на земљу и у којем сам Христос ходи, спустивши небеса и изливши их до онога пода саме Богородице Љевишке повевши са собом целу свиту светих који су представљени на оним зидинама.”
Он је потом закључио да је Богородица Љевишка и мученица и свједок тешких тренутака и страдалничких времена распетога Косова и Метохије:
,,Богородица Љевишка је мученица јер је страдала у исто време кад је страдао и народ, а у исто време је и сведок, можда не на онај начин када ми говоримо да је нешто живо, али и те како као живи дишући сведок страдања. Пут ка Царству небеском је пут страдања, то је пут крста. Самим тим пут ка Царству је могуће достићи са Христом који је први страдалник, први сведок и мученик и то је оно што даје снагу свима нама посебно који смо у Призрену, који смо на Косову и Метохији и свима који долазе.”
Господин Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе је затим истакао да су Косово и Метохија заправо најкрвавије ријечи од Христа па до данашњих дана:
,,Рекло се и казује се да је Косово најскупља српска ријеч, чини ми се да су Косово и Метохија најкрвавије ријечи од Христа па до данашњих дана, да су живи огањ на којем су сагорјевале окице српске дјеце па сада Љевишка види и Симонида је прогледала. Само да се нама не отме да ослијепимо и кажемо како то више не видимо и да није наше већ га препуштамо онима који су нас у сваком вијеку набијали на колац, оним бјелосвјетским скиталицама и силницима. Нека нам изваде очи ако добровољно пристанемо да Лазарева глава буде од њих покорена без иједног боја уз премало ријечи.”
,,Много је јавних прича и причаоница, одбране Косова и Метохије и заклетви. Али се вјерује само ако изговорио ону Лазареву: ,,Лако је предати оно што ниси саградио. До Косова и Метохије се вјековима стизало искључиво путевима Господа, па су сада ове нове мапе пута проклете авлије кроз које ће проћи само проклетници рода свога”, закључио је господин Ђурић и потом поручио да зборник пјесама „Богородица Љевишка у песмама“ представља трајно завјештање одбране светиња:
,,Љевишка је сваки човјек који се моли Господу. А ова књига је молитвена одбрана не само Љевишке, књига ова је трајно завјештање те одбране. Одбранити светиње Косова и Метохије значи не гасити свијеће и не дозволити да се насјкупња српска ријеч прода за квинташку сићу.”
Напослијетку, сабранима се обратила коауторка зборника, књиге, госпођа Радмила Кнежевић која је овом приликом дала посебан осврт на лични духовни преображај који је везује за Богородицу Љевишку у њеном родном Призрену:
,,Како каже Достојевски: Постоје дани у животу које треба издржати, ако постоје такви дани, управо је овај дан погрома био такав дан у мом животу, али верујем и у животу целог српског народа. Свако од нас у животу треба да има једну Богородицу Љевишку, као један знак свог духовног преображења. Нека се та Богородица Љевишка некоме зове Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици или се зове Света Тројица или Сопоћани, Жича, Манасија, Храм Светога Саве, није важно, оно што је важно јесте да ми ту Богородицу Љевишку и наш преображај доживимо у себи. Када то урадимо и када духовно сазримо, лако ћемо ми повратити Косово и Метохију.”
Она је поручила да је остала још једна светиња за коју требамо да се изборимо, а то је Косово и Метохија као нераздјељива територија будући да су Косово и Метохија неодвојиви од светиња цркава, гробља и храмова, али и народа који је по њеним ријечима, заправо највећа светиња:
,,Имали смо овде у Црној Гори литије, изборили смо се за наше светиње, али остала је још једна светиња за коју требамо да се изборимо, а то је Косово и Метохија. Косово и Метохија је једна светиња, једна црква, Призрен је олтар те цркве, а централно мјесто тог олтара је Богородица Љевишка. Косово и Метохија је једна цјелина, не могу да сачувам олтар, а да продајем припрату. Косово и Метохија је као два ока у глави, као мајка и дете, као брат и сестра као два плућна крила и према томе све те теорије о цепању Косова и Метохије и прављењу неких малих општиница и прича не иду на добро јер ми смо једно тело и једна душа, Косово и Метохија је једна светиња. О чему можемо да причамо ако продамо олтар те светиње, ако Призрен не остане део те светиње и не само Призрен него све на Косову и Метохији, свака травка, птица, парче неба, сви људи – народ, јер народ је наша светиња.”
Коауторка антологије „Богородица Љевишка у песмама“ пјесникиња Радмила Кнежевић, је професионална глумица, редитељ, писац драма за дјецу; дипломирала је на Факултету драмских умјетности у Приштини – смјер глума, а на Филолошком факултету Универзитета у Приштини српски језик и књижевност; глумица је Народног позоришта у Приштини, чије је сједиште сада у Грачаници, извршни директор Дјечијег драмског студија у Будви. Објавила је седам књига различитих жанрова за дјецу и одрасле, добитник више награда за књижевни и позоришни рад.
Вече је било хуманитарног карактера, јер су средства од продаје књига намијењена за обнову Богородице Љевишке.
