Од свих химни и молитава за вријеме поста, једна кратка може да се означи као Молитва поста. У књизи Велики пост протојереја Алекдандра Шмемана стоји да се предање приписује једном од великих учитеља духовног живота – Светом Јефрему Сирину.
На тему “Великопосна молитва Св. Јефрема Сирина”, у оквиру циклуса предавања током Великог поста, Српска православна црквена општина которска (СПЦОК), јуче је приредила гостовање протојереја ставрофора Гојка Перовића.
„Суштина наше хришћанске вјере је чекање онога што ће доћи, а то што ће доћи, о томе често не мислимо и то врло ријетко видимо и то је потпуно природно, јер је Бог то тако оставио, да смо везани за овоземаљске ствари. И, ко не вјерује у Бога и ко само живот своди на земаљске ствари, ми хришћани можемо да му дјелујемо као мало „исчашени“ људи“, каже о. Гојко.
Пост је , наставља даље, прилика и могућност да се, ако 365 дана у години немамо кад да мислимо о Богу и мислимо о ономе што ће доћи, концентришемо на то.
Црква нису, додаје, само садашњи људи, већ је то вертикална заједница предака.
„У мојој генеалогији, у моме родослову, има један Илија. То ми дође неки чукунђед… Тај Илија је погинуо на Граховцу и о њему уопште ништа не знам. Је ли што читао, како је постио Велики пост, је ли чуо за Молитву Св. Јефрема Сирина“, упитао је о. Гојко, назначивши да Илија није завршио као он Теолошки факултет, али и да је погинуо за ту вјеру, за тај текст Библије.
„Тако да између њега и Св. Луке, који га је написао, има и један Илија, који је живот дао да би се Библија одбранила од неке империје. И како ја сад да читам тај текст онако? Ту је негдје и крв тога Илије који је положио живот за његово увјерење да је то што пише истина и ја сам његов потомак“, казао је о. Гојко, додавши да је у Цркви пост онај начин и поступак како да се човјек фокусира на царство будућега вијека.
За Молитву Св. Јефрема Сирина је рекао да се у току поста чита на свим богослужењима, а може и кући, те да изгледа као да је саставила и група психолога и педагога.
„Треба да знамо и да је између Св. Јефрема Сирина и нас прошло преко хиљаду и по година… Доста се просијало да би баш та молитва опстала да се чита сваки дан од кад почне Часни пост, до Часне сриједе у Страсној седмици… Слушајући што људе све мучи 2023. године, а вјероватно су то исте муке које су мучиле и све друге и Илију мог чукунђеда. Ријечи „Господе и владико живота мога“ су ријечи које одмах лијече, ако их изговориш како треба“, казао је о. Гојко, указавши на одговорност човјека у складу са животом који му је Бог дао, који мора бити брижан за околину, јер је по природи брижно биће.
Погрешна духовност данас је, истиче, одговорност која се на хришћане терети као да су анђели.
„Није проблем што си погријешио, него толика брига за ситне грешке. Ту је човјек растегнут као праћка , што није природно и он негдје „пуца“. Данас имате колоне људи који би 24 сата боравили код духовника“, казао је о. Гојко, подсјетивши и да би Христ, када би некоме помогао, излијечио га, изговорио „иди“.
Превелика одговорност и оптерећеност уз погрешну духовност нису добре за човјека, наставља даље, па су прве ријечи Молитве Св. Јефрема Сирина „Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми“, љековите.
Истиче како човјеку ништа не ваља, ако Господ то нећ и да празност није наш гријех већ је то не тражити помоћ од Бога и цитира ријечи Молитве - „Господе не дај ми дух лијености“.
„Властољубље је једна ситуација која опет искључује Бога, то је нагон да сам главни да се ја питам и да ја држим моћ у својим рукама. Човјек коме је припало да влада и да се нешто пита, а не зна за Бога , то је најгори облик људи“, каже о. Гојко, навевши и да има и ријетких који, и када им припадне власт, кажу да су ту да служе другима.
У ћивотима у Дечанима и на Цетињу, може се видјети, рекао је даље, како изгледају прави владари који су, од кад знају за себе, до свога скончања, служили другима и ништа друго видјели нису до само муку и невољу.
„Прави родитељи и пастири: Свети Петар Цетињски и Свети Стефан Дечански краљ мученик“, рекао је о. Гојко.
На крају је говорио о ријечима молитве „О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје гријехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у вјекове вјекова. Амин“.
„Једини цар кога ја признајем на овоме свијету је Господ Бог. То је исто тако љековита ријеч и мисао… Суда земаљскога нема, поготово кад су ствари срца и љубави у питању“, казао је о Гојко, подсјетивши на причу о мајци која не раздваја синове у свађи и који се суде, закључивши предавање ријечима „Духа смиреноумља, трпљења и љубави Господе дај ми“.
Архијерејски намјесник которско-тиватски, протојереј Немања Кривокпић је подсјетио да је следећег четвртка у Ризници предавање о. Павла Божовића из Подгорице, који ће говорити на тему „Поуке библијских морепловаца“.
Извор: Црквена општина Котор
