Краљ Чарлс III је световни поглавар Англиканске цркве Енглеске.
Англиканска црква је настала у време Rеформације у Енглеској. Краљ Хенри VIII раскинуо је са папом 1533. г., јер је овај одбио да поништи краљев брак. Године 1534. Хенри се поставио за поглавара нове државне Цркве. У питањима вере англикани су се у почетку држали католичке доктрине да би касније преовладали протестантски утицаји. Прва англиканска догматска књига, Book of Common Prayer, објављена је 1549. године.
На челу Мајке Цркве, Цркве Енглеске (Church оf England) стоји краљ Чарлс као световни поглавар. Кентерберијски архиепископ, тренутно Јустин Велби (67), духовни је вођа, примас Енглеске цркве и почасни в еликодостојник Англиканске светске заједнице (Anglican Communion). Међутим, као Primus inter pares (први међу једнакима) он нема овлашћења да издаје наредбе националним Црквама, по тзв. провицијама.
Према различитим изворима, Англиканска црква има између 77 и 85 милиона чланова у око 500 бискупија широм света. Изван Енглеске постоје 42 англиканске црквене провинције и пет националних Цркава, међу којима су Цркве у Сједињеним Државама, Аустралији и унеколико земаља у Африци.
Конзервативни и либерални припадници Цркве често се супротстављају једни другима. Протекле деценије карактерише напетост унутар Цркве и конфронтација са све већом секуларизацијом друштва. Контроверзна питања су рукополагање жена за свештенике, а у неким случајевима и за бискупе, које је дозвољено у многим националним Црквама, као и третман хомосексуалаца.
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at