Type Here to Get Search Results !

Епископ Исихије: Свако од нас има могућност да служи ближњем

Недеље глувне, коју је Црква посветила Светој Марији Египћанки, Његово Преосвештество Епископ ваљевски Г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Вазнесења Христовог у Мионици. 

Саслуживали су архијерејски намесник тамнавски протојереј Небојша Миливојевић, старешина мионичке светиње протојереј- ставрофор Живота Новитовић и више епархијских свештенослужитеља, уз појање певнице на челу са архијерејским намесником колубарским протојерејем- ставрофором Сашом Тимотићем

У недељу пред улазак у завршницу Свете Четрдесетнице Црква подсећа на личност и подвиг Преподобне Марије Египћанке, Божје угоднице из 4. века, чије је житије сведочанство несвакидашњег покајања, из ког је проистекло преумљење и скоро пола века (47 година) дуг аскетски подвиг. Говорећи о периоду у ком се збивао земаљски живот Преподобне Марије Египћанке, те монаштву које се управо у то време јавило, Владика Исихије указао је да свако од нас крстивши се, у извесном смислу, постаје монах или монахиња, јер се одриче од света и служења свету. Они који хоће више да се посвете Богу, одлазе од света и ступају у монашке заједнице и живе у труду, молитвама и уздржању. Међу њима постоје отшелници, они који се издвајају у самоћу у малим келијама и живе у још већем подвигу. Света Марија Египћанка се и од њих одвојила и, објаснио је ваљевски архијереј, живела у потпуној посвећености Господу, у суровим условима Пустиње, где преживљавање надилази људске снаге.

Света Марија Египћанка је огроман узор за све нас, јер она је била у младости велика грешница и потпуна супротност ономе што је касније постала. Била је посвећена страстима, блуду и раскалашном животу. Од најраније младости се уплела у ђаволске канџе и на тај начин живела. Из људске перспективе, она је била достојна сваке пропасти и за њу није било спасења. Онда је се дотакао Дух Божји о Крстовдану, када је, не знајући, кренула да се поклони светињама. Кад је дошла до храма у Јерусалиму, није могла да уђе. Онда је доживела покајање целим својим бићем и молила је Пресвету Богородицу да је удостоји. После поклоњења Часном Крсту, причестила се и завршила преко Јордана у пустињи. Тринаест година, колико је провела у блуду, требало јој је да се очисти од греха, да га избаци из срца и помисли- приближио је Владика Исихије најважније тренутке из житија велике ранохришћанске подвижнице.

Посматрано из људске перспективе, покајање Марије Египћанке је несхватљиво, будући да је покајање, чежња за Господом и утеха било све чему је она тежила и што је остварила, обасјана светлошћу благодати Божје, објаснио је Владика Исихије. Она нам показује да не постоји грех који не може да се окаје и који човек не може да превазиђе благодаћу Божјом.

Сваком од нас ко помисли да је превише грешан, заглављен и заглибљен у страстима и злим помислима, Црква показује да смо и ми кадри попут Свете Марије Египћанке да се покајемо, а онда благодат Божја надомешћује све што нам недостаје- истакао је Владика Исихије.

Говорећи о данашњем јеванђељу (Мк 10, 32-45), у коме се помиње молба апостола Јакова и Јована Господу Христу да их постави Себи са десне и леве стране, Владика Исихије је објаснио Спаситељеве поуке да служење Њему захтева од човека одрицање себе и примање страдања. То је слава Христова и њоме Он пројављује Своје царство, рекао је он.

Господ Христос нас учи да ко хоће да буде први, нека служи свима. Света Марија Египћанка је тако живела, иако је нико томе није научио. Молила се и била део Цркве, иако се повукла од света. Молила се за све нас и тиме служила много више, него било ко- ко би служио материјалним добрима. Свако од нас има могућност да служи ближњем, да помогне или нешто поклони, али најважније је да једни другима служимо добрим речима, мислима и молитвама- поручио је Владика Исихије, позвавши своју духовну децу да живе јеванђељским духом служења, пројављујући љубав према Господу и ближњима. 

На Светој Литургији је велики број верника приступио Светој тајни причешћа. Сабрање је заокружено трпезом љубави, коју је припремило братство мионичког храма.


Извор: Епархија ваљевска