Одлуком о случају који је покренуо 21 истополни пар, Европски суд за људска права у Стразбуру прогласио је да је Румунија прекршила њихово право на породични живот и да држава мора да обезбеди признање и заштиту истополних веза.
Као одговор, портпарол Румунске православне цркве Василе Банеску послао је изјаву новинарима о ставу Цркве према грађанским везама.
„С моралне тачке гледишта, грађанско партнерство је сурогат брака и деструктивни елемент духовног и моралног поретка у друштву“, рекао је Банеску. „Где год је прихваћена, легализација грађанског партнерства постала је први корак ка легализацији ’брака између особа истог пола‘, тек као средство којим се може доћи до тог ’брака‘.
Прочитајте цело саопштење Патријаршије:
Румунска патријаршија, у складу са осталим православним Црквама, уопште не одобрава промоцију идеје грађанског партнерства, као и њено озакоњење, јер представља не само непотребно преклапање са важећом установом брака, већ и реално подрива преузимање пуне одговорности од стране двоје супружника, као и представља токсични извор (доказан у другим друштвима) слома важности и морално формативног ауторитета породице.
У стварности, грађанско партнерство легализује ванбрачну заједницу, временом ослобађа одговорности два партнера на штету мајке и детета, практично служећи главном интересу овог другог. Правни оквир који оптимално штити „васпитање, образовање и школовање деце” јесте само природна породица (чл. 48, ст. 1 Устава Румуније).
Са моралне тачке гледишта, грађанско партнерство је сурогат брака и деструктивни елемент духовног и моралног поретка у друштву. Где год да је прихваћена, легализација грађанског партнерства постала је први корак ка легализацији „брака између особа истог пола“, тек као средство којим се до тог „брака“ може доћи.
Додељивање правног статуса истополним „паровима“ легализацијом грађанског партнерства показало се само као лукав и повољан политички потез ка давању „права“ на брак људима који су, по природи својих слободних сексуалних избора, ипак ван разлога заснивања и сврхе природне породице засноване на браку.
Ово што је изнето представља искуство држава које су легализовале истополне бракове. Међутим, област породичног права је „уско повезана са културним и историјским традицијама сваког друштва и његовим теемљним схватањима“, тако да ниједан европски или међународни текст не може обавезивати државе да створе посебан статус за оне који живе заједно, било да су супротног или истог пола.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
