Давно је пророк рекао да Дух Свети дише тамо где Он хоће. У ове дане испуни се ово пророштво међу нама у древној ариљској светињи, јер у дану када Црква прославља Св. Оце Првог Васељенског сабора, а међу њима и Светог Ахилија, ми прослависмо и Светог Ахилија и Светог Драгутина Краља, ктитора нашег храма.
Уочи славе, из древне Немањине Рибнице, из Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, на поклон и трајно сведочанство везаности наше за Подгорицу и њене за Ариље, добили смо на поклон животописну икону Светог Краља Драгутина, као сведочанство да немањићки дух живи и данас међу нама и да физичке дистанце у духовном свету не значе ништа. Икону која је красила крипту храма Васкрсења Господњег и стојала одмах преко пута гроба блаженопочившег Митрополита Амфилохија, нама на дар донели су старешина храма протојереј Никола Пејовић и сабрат његов протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, који је по рођењу лист наше горе, из Пожеге.
На градском тргу сабрало се мноштво свештенства наше Епархије, народа и деце и у свечаној литији икону смо унели у припрату нашег храма, да је краси и да вети Драгутин наше муке, тегобе, али и радости преноси из нашег храма и душа на небо.
Вечерње су служили оци из Подгорице уз началствовање архимандрита Тимотеја вазнесењског, који је порастао у Светоахилијевском храму, као и ђакона пожешког Дарка Глукчевића. На крају вечерње, народу се обратио протонамесник Дарко Несторовић, рекавши да је ово за нас историјски дан и дан спасења, у коме Свети Краљ Драгутин својом иконом путује из своје ђедовине у своју задужбину и да је у овом тренутку потпуно неважно ко је старији, храм у Подгорици као Немањиној Рибници или храм у Ариљу Драгутиновом, иако је физички старији од подгоричког. Свети Краљ све то данас равна у једну меру и ми смо једно у Христу Исусу и једно у молитвеном заступништву Светога Краља. Отац Никола је потом говорио о радости братства његовог храма, да могу бити они који су се макар малим делом свога живота уградили у живот древне немањићке светиње јер ова икона брише све временске разлике међу нама.
После вечерње, у порти храма је приређена свечана академија на којој је уз изворне певаче, гусларе и здравичаре, на тему мајке у српској поезији говорио протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање. Дирљива подсећања на мајчинску жртву, љубав, мудрост, нежност, никога од нас нису оставила равнодушним. Једна од мајки коју је помињао је и Света Јелена Анжујска, мајка нашег Краља Драгутина и његовог брата Милутина, али и бака Светог принца Урошице мироточивог-ариљског.
У недељни дан, доласком нашег Епископа жичког Јустина наставили смо торжествено славље. Епископу су саслуживали свештеници из Подгорице, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, јеромонах Паладије студенички, протојереј Божо Главоњић, старешина храма у Пожеги, протонамесник Мирко Крупниковић, рођени Ариљац, сабрат Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, као и ђакони Стефан Симић и Ненад Срећковић, уз молитвено присуство мноштво свештеника из наше Епархије.
У току Литургије, Владика се обратио беседом, позвавши најпре оца Николу Пејовића да се као дародавац иконе обрати народу, који је још једном потврдио да долазак иконе из Подгорице значи само учвршћење наших међусобних веза, љубави и пријатељства који одавно постоје. У наставку Преосвећени Владика нас је подсетио на борбу Светих отаца Првог васељенског сабора за очувања православне вере од аријанске јереси и учешће нашег заштитника Светог Ахилија на том сабору. У току сабора, доказујући да је Исус Христос савечан и савластан Оцу и Духу Светом, а пошто Аријанци нису хтели да разумеју, Свети Ахилије, у то доба старац од 80 лета, узео је један камен и позвао Аријанце да у име своје вере благослове да из тог камена потече уље. Пошто им то није пошло за руком, Свети Ахилије благослови камен и из њега потече уље као доказ правоверја и истинољубља Светог Ахилија и свих на истој страни, а њих данас у ову седму недељу по Васкрсу прослављамо. Сав олтар нашега храма је осликан мотивима Првог Васељенског Сабора.
После освећења славских дарова, кренули смо у литију ка споменику који је сведочанство наше љубави према Светоме Краљу Драгутину, и наше вере да је он наш домаћин, који нас све дочекује пред храмом и у њега уводи, наш образац живљења и правоверја. Преосвећени Владика је освештао споменик и својом беседом благословио све приложнике и дародавце, истакавши значај ове духовне радости за нашу Цркву. Беседом се обратио и протојереј Драган Стевић, који је у име братства храма заблагодарио свима на жртви да се подигне споменик, макар то била и најмања лепта, истакавши да је поносан на свој народ, али и на љубави коју нам је показало свештено братство из Подгорице.
Извор: Епархија жичка
