У Недјељу Слијепога, Владика Димитрије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Манастиру Добрићево. Преосвећеном Владици саслуживали су јереј Александар Шмања и ђакон Срђан Милошевић.
Бесједећи по Јеванђељу, Владика је појаснио да се Господ увијек обраћа човјековом срцу, савјести, души, љубави и слободи, наглашавајући да је велика тајна гдје и како се човјек опредјељује за добро, а не за зло. Ту тајну човјек треба да усвоји у своје срце и душу, а онда треба да је преноси другима – да свијетли свјетлошћу свог опредјељења за добро, чистоту, истину и правду Божију, преносећи то онима са којима живи. Владика је нагласио да у свијету пропагирања антивриједности, човјек има дужност да дјецу научи опредјељењу за добро, а то је могуће једино примјером свједочења Христа. Говорећи о празнику, Владика је поучио сабране вјернике да читање Јовановог Јеванђеља по Васкрсу долази из времена када су новокрштени хришћани примали поуку какве дарове задобијају у Цркви – чиме треба да засвијетле у животу. Човјек треба силом Божијом да устане из гријеха, силом Божијом да прогледа у свјетлости Божијој, и да се одрекне гријеха. Данашње Јеванђеље говори о младићу, који је, будући физички слијеп, прогледао физички – али и духовно – спознавши Спаситеља. Владика је појаснио да, из човјекове перспективе, хендикеп изгледа као казна Божија, а хендикеп или туга у човјековом животу, из Божије перспективе, бива благослов – јер човјек прогледа душевним очима и добије вјеру. Том вјером ће људи срести Спаситеља, она ће бити вјечни живот, јер је Христос, по ријечима отаца, оваплоћена вјера. Подсјећајући на ријечи Светог Максима Исповједника, Владика је нагласио да је младић примјер какви хришћани треба да буду. Ако искушења, несреће и неправда снађу човјека, он треба да остане простосрдачан, неозлобљујући се и признајући истину, радујући јој се и знајући да је у Христу Спаситељу вјечни живот, вјечна истина и вјечна љубав.
По Отпусту, Владика је пожелио да сабрани наставе пребивати у свјетлости Васкрсења и подсјетио на ријечи отаца о човјеку који види своје гријехе, појашњавајући да човјек који види своје гријехе пребива у свјетлости Божијој. Нико није без гријеха, али он није страшан кад је човјек опредијељен за добро и кад се бори против гријеха.
