Пре 100 година за архијереја Православне цркве хиротонисанје свети Лука Симферопољски, један од најомиљенијих светитеља широм Православне цркве.
Годишњица је свечано обележена најпре 29. маја у Пењикенту, у Таџикистану, где је 1923. године свети Архијереј замонашен, јавља Епархија ташкентско-узбекистанска Руске православне цркве.
Литургију је служио митрополит ташкентски Викентије са још неколико архијереја и клирика. Митрополит је истакао да је управо у Пењикенту свети Лука примио благодат епископства, пошто је тајно дошао да види прогнане архијереје. Свети Лука је знао да ће епископски крст бити тежак за ношење, митрополит Викенти је рекао: „Али је то учинио зато што је желео да очува православну веру, желео је да заштити православну веру у нашој средњоазијској земљи“.
Сутрадан је у Ташкентском државном стоматолошком институту одржана конференција посвећена 100-годишњици хиротоније светог Луке, на којој се говорило о његовим подвизима и као лекара и као светог архијереја.
Божанском Литургијом у Светоуспенском саборном храму у Ташкенту је јуче, 31. маја, прослављена сама 100-годишњица. Митрополиту Викентију саслуживали су епископ јалтски Нестор, викар Епархије кримске, и епископ бишкешко-киргистански Саватије. Високопреосвећени Викентије је проповедао о трудовима светог Луке и тренутној ситуацији у Украјини:
„Сећамо се посебног догађаја везаног за нашу Цркву, за нашу Епархију. Пре 100 година, када је свети Лука (Војно-јасењецки), као свештеник наше Епархије, примио и монаштво и свети чин епископа са титулом ташкентског и туркестанског. Била су то веома тешка, смутна времена. И управо у ово тешко време свети Лука одлучује да постане епископ. Био је главни лекар садашње Градске болнице Ташкент и истовремено свештеник Руске православне цркве, епископ наше Цркве. Веома је важно схватити да је примио свештеничке и епископске чинове у веома тешком тренутку.
Сада рукополажемо свештенике и епископе, и ово је радост и тријумф, ово је велика милост Божја. Али онда, када је Црква била прогањана, када је свештенство било прогањано и убијано из разлога што су били свештенослужитељи Руске цркве, а још више епископи који су били прогоњени и изгнани у далека места, били погубљени, у то време успешни хирург, главни лекар Градске болнице у Ташкенту одлучује да постане Епископ ташкентско-туркестански. Ово је велики подвиг, ово је велико дело, ово је жртва за Христа, за Бога, за веру, за Цркву Христову, како бисмо сачували веру Христову у нашој Епархији.
У то време цркве су затваране, рушене, свештеници прогоњени и затварани. Постојао је покрет обновитељства, био је то раскол у нашој Цркви, слично расколу који сада постоји у Украјини. Њихови „ђакони“, „свештеници“ и „епископи“ нису били ни законито рукоположени. Али њих је подржавала совјетска влада. Иста је ситуација сада у Украјини, где су многи самопосвећени „епископи“ и „свештеници“ рукоположени и постављени на веома високе положаје из политичких разлога..
Совјетска власт је била на страни обновитеља, јер је хтела да уништи Православну цркву изнутра. И сада се то исто ради у Украјини — канонска Црква се уништава, а обновитељна, безблагодтна остаје.
Свети Лука је дубоко схватио смисао ове ситуације, схватио је да је Црква у великој опасности, прети јој уништење и прекид благодати апостолске службе. То је веома важно. Стога он доноси такву одлуку да оде у Пењикент, где су била два канонска епископа у егзилу, да прими благодат прејемства апостолске службе, да се она не би прекинула, да би људима пренео истину, истинску православну веру и благочешће.
Он је донео праву одлуку и ми смо му захвални што је сачувао веру и истинску побожност у нашој Цркви. Радио је много, водио расправе са обновитељима. На сваком јавном скупу он их је изобличавао и показивао њихову превару, зло које су покушавали да нанесу Цркви. Ови обновитељи су били сломљени речима светог Луке. Могао је чврсто и снажно да објасни и докаже шта се заправо ради. Људи су то разумели. Хвала Богу, послушали су га.“
После Литургије служен је молебен на тргу испред Саборне цркве код споменика Светом Луки.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
