Професорка богословља у Бечу Тереза Хаинтхалер позитивно оцењује припрему и усвајање новог усаглашеног документа „Саборност и првенство у другом миленијуму и данас“ од стране званичне Католичко-православне комисије за дијалог. – Следећи документ „Ка јединству хришћана“ биће посвећен отвореним екуменским питањима.
Заједничка међународна комисија за богословски дијалог између Римокатоличке цркве и Православне цркве усвојила је документ „Саборност и првенство у другом миленијуму и данас“ на својем најновијем пленарном заседању у Александрији почетком јуна 2023. г. Како је у петак информативној служби „Про Ориенте” нагласила професорка католичког богославља Тереза Хаинталер, која је и сама чланица Комисије, ово је био „веома важан корак”. Документ излаже преглед историје Цркве, фокусиран је на саборност и првенство, „што показује да се много радило на њему и, надамо се, доприноси међусобном разумевању“.
Чак иако је тема у основи толико широка да би захтевала један или више томова, документ сада нуди преглед и појашњава основне карактеристике. „Дуга и разноврсна ревизија приведена је крају и сад је он прихватљив“, закључила је проф. Хаинтхалер.
У усаглашеном документу Комисија за дијалог наводи да се Црква не може схватити ни као пирамида у којој примат влада са врха, нити као федерација самодовољних Цркава. Историјско проучавање саборности и првенства у другом миленијуму показало је „да су оба гледишта неприкладна“. Такође је постало јасно да за римокатолике саборност не треба схватати искључиво у смислу консултације, а за православне првенство је више од почасне титуле. Са богословске тачке гледишта, саборност и првенство се морају посматрати као „међусобно повезане, комплементарне и неодвојиве стварности“.
Према речима проф. Хаинтхалера, чињеници да је вишегодишњи рад на документу било могуће успешно завршити доприносе различити чиниоци: „Имали смо одличну и ефикасну уређивачку комисију, неке веома компетентне чланове у Комисији који су били у стању да брзо и јасно одговарају на чињенична питања, као и у руководству комисије јасну вољу да се обрада заврши на добар и солидан начин“. Чланови Комисије, међу којима и многи нови на православној страни, радили су „конструктивно и дисциплиновано, релевантно“. Топла атмосфера и пријем у Александрији од стране патријарха Теодора и његовог особља свакако су, сматра Хаинтхалер, значајно допринели успеху пленарног рада.
Професорка је дала увид у дугу генезу документа: Текст је, дакле, први пут разрадила 2018. године подкомисија која се састојала од пет католичких и пет православних чланова. У ту сврху је најпре извршена подела на историјске периоде, за шта је потом сачињен заједнички текст једног католичког и православног члана. Ревизије, резови и допуне су затим учињене неколико пута, како у поткомисији, тако и на три састанка координационог одбора 2018. и 2019. у Босеу и - због пандемије - тек 2022. у Ретимну. Пленарно заседање је такође поново ревидирало текст.
На питање о Саопштењу у коме се каже да Грузијска црква не може да се сложи са неким тачкама документа, Хаинтхалер је објаснила да су проблеми представника Грузијске цркве фундаменталне природе. Они су мишљења да је јединство Цркве (Христово) дато и да се Црква не дели. Стога не може бити настојања да се обнови јединство. Постоји само једна Црква Символа вере, која је у овом погледу једино Православна црква.
Грузијци су тако изразили став антиекуменистичких снага, који у различитој мери постоји у свим православним Црквама. Осим тога, неки од претходних докумената у православно-католичком дијалогу једва да су познати.
Унутарправославни изазови
Професорка Хаинталер је такође изразила жаљење што Цркве Антиохије, Москве, Србије и Бугарске нису послале своје представнике у Александрију. Представник Москве је радио на нацрту у поткомисији, а представник Србије не само у поткомисији, него и у координационом одбору. Међутим, због свеправославног договора, дијалог ће се наставити па и кад нека Црква не пошаље своје представнике на неко заседање осим ако не постоји свеправославна одлука да то не учини. Дакле, документ као такав важи и без присуства Антиохијске, Московске, Српске и Бугарске Цркве при његовом усвајању.
Она такође не верује да постоје тачке у документу које би могле бити проблематичне за поједине Цркве. „Наравно, текстови се читају и тумаче из различитих гледишта, и с обзиром на тренутну ситуацију, а може се десити да неко пожели да промени формулацију или нешто дода“, каже професорка богословља. Постскрипт: "То је ризик када Црква није представљена." Проф. Хаинтхалер је такође залаже за све већи пријем усаглашеног документа, како на православној тако и на католичкој страни.
После усвајања документа „Саборност и првенство у другом миленијуму и данас”, према Хаинтхалеру, Комисија ће се сада окренути документу „Ка јединству хришћана”. Документ је у првој широкој верзији доступан од 2018. У њему су прикупљени плодови које је екуменски дијалог донео до сада, идентификована су отворена питања која стоје на путу јединства и наведена могућа решења. Према Хаинтхалеру, координациони одбор ће радити на овом нацрту 2024. године, а затим га представити пленанром заседању.
Седам усаглашених докумената
Званични богословски билатерални католичко-православни дијалог почео је 1980. године. До сада је одржано 15 пленарних састанака Комисије за дијалог, која има по 30 католичких и православних чланова. Последње пленарно заседање пре Александрије одржано је у Кјетију у Италији 2016. Кардинал Курт Кох, префект Дикастерија за унапређење хришћанског јединства, и митрополит писидијски Јов (Геча) Васељенске патријаршије председавају Комисијом за дијалог. Између пленарних заседања рад се одвија у оквиру координационог одбора, који може оснивати подкомисије за израду текстова и припрему садржаја пленарних скупштина.
Комисија за дијалог је до сада објавила седам усаглашених докумената: „Тајна Цркве и Евхаристије у светлу тајне Свете Тројице“ (Минхен 1982), „Вера, Свете тајне и јединство Цркве“ (Бари 1987), „Света тајна рукоположења у светотајинској структури Цркве са посебним освртом на важност апостолског прејемства“ (Валамо 1988), „Унијатство: метод прошлости и садашње трагање за пуним заједништвом“ (Баламанд 1993), „Црквена заједница, саборност и ауторитет“ (Равена 2007), „Саборност и првенство у првом миленијуму“ (Кјети 2016) и сада „Саборност и првенство у другом миленијуму и данас“ (Александрија 2023).
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
