Шта да радимо ако нам ум лута и не можемо да се сконцентришемо на молитву?
Када смо сами код куће можемо одложити почетак молитве или ако смо је већ започели можемо је прекинути на кратко. Ако након ове мале паузе наш ум и даље не сарађује са нашом намером онда ћемо му наметнути силом, вољно или невољно, да се концентрише на молитву колико год је то, наравно, могуће. Унутар цркве се опет дешава да не чујемо или не разумемо шта се појe, чита или говори. У том случају умно стојте пред Господом и посветите се Исусовој молитви.
Међутим, треба да знате да у цркви приликом било ког богослужења, а пре свега приликом Свете Литургије, сваки чин обреда, сваки покрет, има свој значај. Онај ко зна и разуме важност сваког делића богослужења свесно учествује у сабору верника и храни душу небеском маном која се обилно нуди на духовној гозби црквених богослужења.
Ноћ, а нарочито сати после поноћи, најприкладније је време за молитву.
Колико земних поклона (метанија) треба неко да чини, изговарајући Исусову молитву?
Колико год жели, малих или великих, у зависности од физичке снаге и воље душе. Међутим, добро је да одреди минимални број метанија за сваки дан и да држи тога са строгом доследношћу.
Јеванђеље није неопходно да читате стојећи. Седећи га боље разумете јер се не умарате па вам је пажња усмерена на свети спис без да се умањује побожно расположење. Што се тиче псалама, читајте их колико год желите. Један, два, три или више…
Можете се често причешћивати, довољно је да се сваки пут правилно припремите.
Шта значи да имамо чисту савест према материјалним стварима и предметима?
Значи да их не употребљавамо на лош начин већ да их мудро користимо и да их чувамо са великом пажњом.
Непрестано сећање на Бога…
Желиш ли да ти ум не лута током молитве и богослужења? Труди се да се непрестано сећаш Бога у сваком тренутку током дана, без обзира да ли си сам или у друштву, у кући, на послу, на улици, свуда. Тако ће и приликом молитве или богослужења у цркви твој ум бити сконцентрисан на Њега и побожно ће општити са Њим.
Када је наша молитва угодна Богу?
Запамтите да молитву не чине речи и метаније већ стремљење ума и срца ка Богу. Могуће је да прочитате сва редовна богослужења током дана и да чините све метаније које су вам одређене али да је ваша веза са Богом непостојећа или сасвим занемарљива, ум расејан а срце хладно. Тако испуњавате ваше правило али не и молитву. Таква „молитва“ је грешна. Нека нас Господ сачува од тога!
Са страхом и трепетом треба да испуњавамо дужности према Богу – ово да запамтите заувек. На сваки начин и свом снагом покушајте да задржите свој ум на речима молитве, или као што је рекао Свети Јован Лествичник – кроз речи молитве оградите свој ум. Оног тренутка када почнете да се молите сва ваша пажња треба да је усмерена ка Богу и да се не удаљава од њега…
Тек тада можете сматрати да сте се правилно помолили, ако завршивши молитву вашу душу испуне скрушеност и самоукор. Током дана покушавајте да уз непрекидну молитву стојите умно пред Господом у сваком тренутку, попут анђела који му непрекидно приносе славопој. А ми нека му принесемо наше покајање.
Када Бог слуша нашу молитву?
Ево како треба да нешто иштеш од Бога: „Господе, Ти видиш да ми је потребна таква и таква ствар или да страдам због тога и тога. Помози ми, како знаш и како желиш! Нека буде воља Твоја …“ Молите се много са таквим унутрашњим ставом. Нити само једанпут, макар то било дуго, нити само један дан, већ недељама, месецима, годинама… Стално да Га молиш. Да вичеш: „Господе, помози ми! Господе, избави ме! Међутим, да не буде као што ја желим, већ као што желиш Ти“. То је управо говорио и Христос у Гетсиманском врту када се молио Своме Оцу. А удовица из јеванђелске приче је на крају издејствовала своје право код злог судије, само зато што се није уморила молец́и га дуго времена. Један мудрац је рекао: „Мораш бити наметљив према Богу и Његовим светитељима“.
Моћ молитве
Моћ молитве се не налази у њеном спољашњем облику већ у унутрашњем садржају, у њеном духу.
Покушајте да се уживите у молитву. То је управо оно што вам је потребно. Један од отаца је рекао да када се молимо, треба да се осећамо као оптуженици пред судијом.
Неко је питао једног подвижника: „Како да стојим у молитви?“ А овај му је одговорио: „Да стојиш као пред поротом, са непрестаним погледом на усне Господа, које ће већ следећег трена – тако да мислиш – изрећи коначну пресуду за тебе: „Приђи ми!“ или „Иди од мене!“. И да вичеш: „Господе помилуј“.
Мислим да је Исусова молитва најбоља и најјача молитва за сваку прилику, ако је не изговарамо механички и несвесно, већ уз учешће ума и срца.
Свети Теофан Затворник, „Пут живота“
Приредила редакција портала "Ризница"
