Пред земаљске владаре људи излазе или ненаоружани и без униформе, или са жезлом, са штитом или са мачем. Велика је и неупоредива разлика између првих и последњих: први су углавном сродници и пријатељи цареви.
Тако је код земаљских владара.
Хајде да и ми погледамо, како се појављујемо пред Богом и Царем небеским у вечерњим, дневним и ноћним службама и молитвама.
Неки на вечерњем бдењу пружају руке на молитву, као људи духовни и слободни од сваке бриге земаљске. Други излазе тада пре Бога са појањем. Неки се више труде у читању. А други се, по немоћи, јуначки боре са сном помоћу ручног рада. Неки, најзад, размишљајући непрестано о смрти, хоће да стекну умиљење.
Од свих тих подвижника, само је бдење првих и последњих у пуном смислу речи богољубиво. Други чине оно што је монасима уопште прописано. Остали иду најгорим путем, премда Бог прима и цени дарове према расположењу и способности човека који даје.
Будно око очишћује ум, а предуго спавање отупљује душу. Будан монах је непријатељ блуда, а поспан – друг тога демона. Бдење је слабљење похоте, избављење од нечистих снова, очи пуне суза, разнежено срце, чувар помисли, топионица хране, укро-тилиште злих духова, мучилиште језика, прогонство прљавих маштарија. Будан монах је ловац помисли, јер у ноћној тишини може без муке да их опази и ухвати. (941) Када се огласи труба за молитву, богољубиви монах вели: „Дивно! Хвала Богу!“, а лењиви закука: „Ух! Јао!“
Постављање трпезе открива поклонике стомака, а подвиг молитве – богољупце. Први скаче од радости када угледа трпезу, а други постаје тужан.
Узрок заборава је дуго спавање, а бдење одржава сећање.
Богатство земљорадника скупља се на гумну и точи из каце; богатство богопознања монаси скупљају на вечерњим и ноћним службама и подвизима ума.
Дуго спавање је рђав друг: леним људима оно отима пола живота, ако не и више.
Рђав монах је будан када се разговара, а када наступи време за молитву – очи му се саме склапају.
Лен монах је добар у многоговорљивости, а кад на њега дође ред да чита, не може од сна ни ока да отвори.
Када затруби последња труба, васкрсавају мртви, а када почне празнословље, расањују се поспани.
Тиранин спавања је рђав пријатељ: када смо сити, он одлази од нас, а када смо гладни и жедни од поста, он нас силно напада, и за време молитве нас подбада да се прихватимо ручног рада. Он друкчије није у стању да уништи молитву оних који бде.
Овај демон се први прикрада почетницима у борби, да их у самом почетку подвига начини леним, или да их припреми за долазак демона блуда.
Све док се не ослободимо од тога, не треба да се клонимо молитава у цркви. Ми често и због стида не дремамо. Пас је непријатељ зеца, а демон славољубља – сна.
Продавац израчунава своју добит кад се заврши дан, а подвижник – када се заврши богослужење.
Буди опрезан после молитве, и видећеш побеђене гомиле демона како покушавају да нас управо у томе тренутку прободу непристојним маштаријама. Зато седи и пази, па ћеш видети оне који су уобичајили да отимају душевне првине.
Дешава се да слушамо и у сну речи Псалама, услед навике да стално мислимо у духу Псалтира. Али, догађа се и да те стихове демони убацују у нашу машту, како би нас начинили гордима. Да говорим о трећем стању – нисам желео, али неко ме је приморао: душа која дању непрестано размишља о речи Господњој (уп. Пс.1,2) обично и у сну ради исто. Ово друго је награда за оно прво, ради одгнања злих духова и нечистих сањарија.
Деветнаести ступањ: ко је до њега доспео, примио је светлост у своје срце.
