О сну, о молитви и саборном богослужењу
Сан је извесна особина природе, слика смрти, нерад чула. Сан је јединствена појава, но има многобројне узроке, као што је случај и са похотом. То су: природа, храна, демони, а можда и претерани и дуготрајни пост, јер постом исцрпљено тело хоће да се утеши сном.
Пијанство се ствара навиком. Исто тако и много спавање. Зато треба да се боримо против те лоше навике, нарочито у почетку подвига послушности. Дуготрајну навику је тешко излечити.
Обратимо пажњу, и видећемо да се невидљиви непријатељи окупљају онда када се на знак духовне трубе почну скупљати браћа. Због тога неки демони прилазе к постељи тек што смо устали, наговарајући нас да поново легнемо у њу, говорећи: „Причекај док се не заврше уводне песме, па ћеш онда у цркву“. Други демони погружавају у сан оне који су на молитви, или подстрекавају на разговарање у цркви, или одвлаче ум на срамне помисли, или нас наслањају уза зид, као клонуле, или нас понекад и честим зевањем спопадну. Неки демони често за време молитве изазивају смех, да би кроз то на нас расрдили Бога. Други нас присиљавају да од лености журимо, а неки нас подстичу да певамо спорије, из уживања, док понекад чуче крај уста и закључавају их тако да их једва можемо отворити.
Но, ко у дубини душе осећа да стоји пред Богом, биће на молитви као непомични стуб, и ништа од овога што смо сад споменули неће да га извргне подсмеху. Прави послушник, кад стане на молитву, често постаје сав озарен и радостан. Искрено служење је подвижника припремило и оспособило за то.
Сви се могу молити у цркви заједно са осталима. Али, многима више одговара да се моле само са једним братом сродна духа. Сасвим је мало оних који се могу потпуно усамљено молити. Певајући заједно са осталима, нећеш бити у стању да се помолиш духовно, без икакве помисли на земаљско.
Нека ти је ум за време богослужења заузет размишљањем о слушаним речима или, пак, одређеном молитвом у очекивању следећег стиха. За време молитве не треба радити ништа друго, без обзира да ли је у питању један од главних или неки од споредних послова. То је јасна поука анђела који је био дошао великоме Антонију.
Квалитет злата испитује се у ватри, а ревност и љубав монаха према Богу познаје се по томе како стоји на молитви.
(940) Ко је стекао похвалну врлину молитве, приближава се Богу и све више се одмиче од демона.
