Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиo је данас, 8. јула, на празник Свете преподобномученице Февроније, Свету архијерејску литургију у манастиру Подластва, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа, а након тога и помен Ђорђу Михаиловићу (1928-2023), дугогодишњем чувару српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну.
На малом входу Високопреосвећени Митрополит Јоаникије у чин игумана је рукопроизвео протосинђела Јустина (Мреновића):
„На овај данашњи свети дан, када смо се сабрали овдје у свету обитељ Пресвете Владичице наше Богородице, испуни се вријеме да добијеш ово високо унапређење у светој служби коју си примио и коју си чесно, поштено и ревносно до сада вршио. Игманска дужност је једна од најтежих, али и најузвишенијих служби у Цркви Божијој јер је сваки игуман, или игуманија, призван да сабира братство, да прави општежиће, да формира монашку заједницу и да је са љубављу и сваком жртвом личном руководи ка Царству небеском.“
Ова велика дужност подразумијева и да игуман сабира вјерујући народ, јер, како је казао Владика, наш народ је везан за своје светиње одавнина, тако је сачувао православну вјеру, своје памћење и своју душу. Због тога треба имати отворено срце према вјерујућем народу, али и много стрпљења и за оне који нијесу вјерујући , како би их привели и огријали љубављу Божијом, поучио је Митрополит, подсјетивши на искуство да су многи невјерујући људи, послије таквог приступа постали прави хришћани.
„Дакле, велика дужност која иде у више праваца, а заправо само у једном, да све, и братију и вјерујући народ, приводи Христу Богу и води ка Царству небеском. Нека буде на радост, нека буде и као награда за твоје досадашње вјерно служење Цркви Божијој, али и као велики подстрек за твоју будућу свештену и узвишену службу. Амин, Боже дај и на многа и блага љета!“
Заблагодаривиши на указаној части и благослову, отац Јустин је казао да је дужност игумана висока дужност у Цркви и да са собом доноси љубав и поштовање у народу, али позив на већи крст:
„Наше су снаге слабе и мале, ако је шта и добро учињено у овој светој обитељи, учињено је по вашем светим молитвама и вашим благословом, а оно што није добро и што треба поправити то је од моје недостојности и грешности.“
Присјетио се и Митрополитове очинске љубави и бриге за ову свету обитељ и ријечи када је постављен да служи у овој светињи: да се служба Божија врши редовно, да брине о матушки игуманији Доротеји, која се 30 година у овој светињи подвизавала, као и да сабира вјерне Грбљане чија је ово светиња, а све остало додаће се благословом Божијим.
„Тако се и наша мала братија труди да испуни те ваше благослове, али се зато и препоручујемо вашим светим молитвама да као што сте и досад бринули, да и одсад бринете о нама и да нас подржавате својим светим молитвама“, закључио је игуман Јустин.
Радост данашњег сабрања се умножила и додијелом високог признања којим Митрополија црногорско-приморска одлукује многодијетне породице.
„Нама је част и радост да данас одликујемо златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца Дражена и Николету Љубатовић, који су родили и одгајају, хвала Богу, седморо дјеце. Нека буде са срећом и на многа и блага љета“, казао је Владика Јоаникије.
Митрополит Јоаникије: Ђорђе Михаиловић на своме срцу исписао сва страдања српског народа
По завршетку Свете литургије, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио помен Ђорђу Михаиловићу, који је преко 60 година, чувао српско православно војничко гробље на Зејтинлику и Храм Светог великомученика Георгија Побједоносца, који је подигао краљ Александар Карађорђевић за вјечни спомен солунским јунацима.
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да је за наш српски православни род одлазак из овога живота Ђорђа Михаиловића Грбљанина велики губитак, али исто тако и велики добитак:
„Ђорђе се уписао у историју. Он је учесник на неки начин солунске епопеје и албанске голготе. Иако је рођен послије Првог свјетског рата на један чудесан начин постао је његов учесник. Чувајући војничко српско гробље и Цркву Светога Ђорђа, он је на своме срцу исписао сва страдања српског народа, нарочито српске војске са албанске голготе, али и славу јунака ослободиоца наше отаџбине и ујединитеља нашег великог отачаства Краљевине Срба Хрвата и Словенаца“, бесједио је Владика и подсјетио да је он нарочито био поносан на своје Грбљане, на своје претке, на свога оца Ђура и ђеда Сава.
Даље је казао да је Ђорђе Михаиловић знао историју свакога имена уписаног ћириличним словима на Зејтинлику, односно знао је те људе иако их није видио јер је толико поштовао њихову жртву и трудио се да сазна и запамти све што се могло сазнати, нарочито стихове српских пјесника посвећених албанској голготи, Плавој гробници, Солунском фронту и солунским јунацима.
„Његов дивни неземаљски осмијех је указивао на славу и величину и непролазну вриједност жртве јунака Солунскога фронта. Нека га Господ приброји са солунским борцима и ослободиоцима наше отаџбине, јер је заиста то и заслужио за својих 60 и више година свете узвишене службе на српском војничком гробљу као чувар Цркве Светога Ђорђа, дочекујући и отварајући и свети храм. А отварајући више врата свога срца сваком Србину, али и сваком ко је дошао на то свето гробље да се упозна са нашом страдалном историјом. Вјечна му слава и нека његово наслеђе остане и у његовој породици Михаиловић и код свих Грбљана. И заиста ако ико може да се поноси што је родио таквога јунака, такву величину и такву интересантну личност, то је српски Грбаљ“, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
У име Грбљана, породице Михаиловић, сабранима се обратио Ђорђев сродник господин Лука који је подсјетио на живот последњег чувара српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну из грбаљске породице Михаиловић, која преко једног вијека у три генерације жртвујући себе, читав свој живот посветила погинулим борцима у Великом рату 1914-1918.
„Та велика, света дужност рађена је ревносно и са љубављу према погинулим борцима и њиховим великим дјелима, која су иза њих остала, и љубављу према Богу без које не би било ни гробља ни ратника. Опраштајући се од ђеда Ђорђа, чувара светога гробља на Зејтинлику и чувара наше свете истине, опраштамо се такође и од војника и ратника који се упокојио у 96. године живота 2. јула ове године у Солуну и од прекјуче почива поред оца и Ђура и ђеда Сава, који је као добровољац и солунски ратник сакупљао кости српских мученика и био њихов први чувар.“
Подсјетио је да се Ђорђе преко 60 година бринуо о гробовима српских јунака и мученика те да је добрим дјелом тог времена био препуштен себи:
„Помало заборављен и он и гробље у одређеном времену од матице, ниједног тренутка није клонуо духом већ истински хришћански наставио свето дјело својих предака. Драги поштоваоци дјела Сава, Ђура и Ђорђа и пријатељи породице Михаиловић, свима вама који сте дошли данас на Свету архијерејску литургију и парастос, породица дугује велику захвалност, а тебе драги ђеде нека је покој души и вјечнаја памјат!“
