Овај се манастир налази на крајњој сјеверној ивици пространог поља, плодне и равне Метохије, а подигнут је на једном повећем брежуљку, испод високог брда Болована, који га штити са сјевера.
Испод манастира је пространо поље и многа села, насељена Арнаутима и новим насељеницима из свих крајева Црне Горе; изнад њега је густа храстова шума, која манастиру даје лијеп колорит.
Манастир се овдје уздигао као да је чувар ове старе српске колијевке и с њега је необично лијеп поглед на Метохију и на брда до Шар планине.
Манастирска црква је посвећена Св. Николи и мала је; дуга је изнутра 8.50, а широка 4.20 м. Врло је ниска и свод је јако на- пукао. Грађена је од сиге, а патосана квадратним циглама. Прозори су мали, има западна и јужна врата. Покривена је плочом. Олтар је мален. Проскомидија се налази на једној квадратној плочи од камена, коју држи један лијепо отесани камени стуб. Нема кубета. Поред цркве је ниски звоник од дрвета с једним малим звоном.
Црква није живописана, нити је икад била. Изгледа да унутрашњост није лијепљена малтером, јер се нигдје не виде трагови малтера.
У овој цркви је само од интереса иконостас. Све су иконе исликане на даскама, врло су старе и многе се одликују лије- пом израдом. Престона Христова икона има натпис да је попи- сана 7083 г. од стварања свијета, а то је 1575 г. од рођења Христова. Икона је добро очувана и претставља веома лијеп рад.
Икона Богородице много је слична по изради и старини Христовој икони и чини се да је из истог доба. Изнад царских двери виси стара икона са натписом: „Помени господи Рашка лето 7164“, (1656 г.). Ха осталим иконама нема никаквих натписа, који би казивали њихову старину, али судећи по иконографији, материјалу и изради, може се претпоставити да сав иконостас припада 16 или 17 вијеку и да је рад неког доброг иконописца.
У цркви се при сјеверном зиду налази гроб, али се не зна чији је. Око цркве је старо гробље с интересантним крстачама. Ха неким постоје и натписи, али од времена нагрижени, те се не даду у цјелости прочитати.
Изнад цркве налази се манастирска кућа са старим дрвеним доксатом. Ову је кућу подигао прије 120 година Антим Седларевић из Горњег Драгољевца. Ова је кућа у лошем стању; запуштена је и не поправља се.
Овај манастир је, по предању, паљен од Турака двапут и редовно је обнављан. И трећи пут су покушали да га запале и Арнаутин, који је запалио цркву, полуди и у лудилу је живио и умро. Али овог пута ватра се сама угасила. Данашњи старци памте овог лудака. Мјештани нагађу да се манастир зове „Гориоч“ по томе што је често „горио“.
Сав манастир даје лошу слику. Нити се поправља, нити му се поклања довољна пажња. Црква данас служи као парохијска.
Не зна се ко га је подигао, нити има ма гдје нешто забиљежено о њему. Зна се само то, да је био метох манастира Високих Дечана, па по томе је највјероватније, да су га подигли калуђери дечански.
Дечани су имали на овој страни, у Истоку и дотичним селима, пространа добра и планину, и да би се манастирско имање искоришћавало, подигли су овдје метох са црквом, гдје су млађи калуђери, монаси и искушеници, држали стоку и приходе носили у Дечане. Дечани и данас имају у овом крају своје земље и сјенокосе и на ријеци која истиче изнад Истока двије воденице, а у Истоку један дућан.
Манастир је имао добар воћњак, али је све то запуштено. Он има пространу шуму за држање стоке. С мало рада и трошка овдје би се дала обновити економија, да манастир буде примјер газдинства. Изнад манастира извире вода, добра за пиће, а која би се дала употријебити и за наводњавање.
Овдје се држи сабор о Великој Госпођи. Иначе народ слабо посјећује цркву.
*Из књиге Древни српски манастири, аутора Андрије П. Јовићевића
Извор: Ин4с
