Празничним бденијем у навечерје Празника Рођења Светог Јована Крститеља , у четвртак 6. јула 2023. године, започеле су Ивањданске свечаности у манастиру Милешеви.
Бденије је, по благослову Епископа Атанасија, служио настојатељ Светоуспењског манастира у Сељанима код Пријепоља игуман Петар уз саслужење архијерејског намесника прибојског протојереја-ставрофора Марка Папића, протојереја-ставрофора Николе Перковића, настојатеља манастира Свете Тројице код Пљеваља игумана Зосиме и настојатеља манастира Светих Козме и Дамјана на Воденој Пољани код Нове Вароши јеромонаха Матеја.
Након бденија, у Ризници манастира Милешеве, пред бројном публиком, одржано је предавање на тему Између Србије и Свете Земље Израиљеве. Предавање је, по благослову Епископа Атанасија, одржао господин Срђан Ратковић, православни теолог и професионални туристички водич при Министарству туризма Државе Израел.
На сам дан празника, 7. јула 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар, настојатељ манастира Свете Тројице у Пљевљима игуман Зосима, архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић, протојереј-ставрофор Никола Перковић, протојереј Горан Крстић, протојереј Небојша Јовановић, протођакон Иван Савић и ђакон Дамјан Љујић из Епархије бачке. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније.
Међу бројним верним народом који је учествовао у Божанској Литургији био је и Председник Општине Пријепоље г. Драго Попадић са сарадницима. Многи од учесника Свете Литургије приступили су и причестили се Божанским Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и пререзан славски колач које су припремиле милешевске монахиње.
Преосвећени Епископ Атанасије је у пастирској беседи подсетио сабрани верни народ на Светог Јована, рекавши између осталог: – Све што је везано за личност Светога Јована Крститеља све то Црква обележава у молитви. Све што је везано за његову личност уписано је у календару Цркве, и то црвеним словом, а то значи да се тим догађајима одаје најузвишенија пажња, осврт целе Цркве Христове, кроз сва времена. Мало је таквих људи, да све што је за њих везано, посебно оно што су они чинили, изискује дивљење и слављење.
– Чиме је то, нарочито, Свети Јован Крститељ себе уписао у историји? Својим чињењем. Оно што је он чинио највећи је историјски допринос човечанству, оно што је он чинио многе је оживело из мртвих. А шта је то он чинио? Нешто што ми, обично, заобилазимо. Проповедао је покајање! И подсећао народ на њиховог Творца, на Оца Небескога, подсећао на Бога, позивао да се приближимо Богу, да се Богу вратимо. Указивао на то шта је најпогубније за човека, а то је грех. Грех је најсмртоноснија појава у животу људском. Зато је позивао људе да му приђу, исповеде своје грехе, да их се ослободе.
– Најзначајније дело које је Свети Јован Крститељ учинио јесте оно које се директно односи на Господа Христа. Указао је на Њега, показао на Његов долазак, указао на Христа као на Онога који све чини новим у нашој животној стварности, обнавља творевину. Све чини безгрешним, безболесним, бесмртним.
– Свети Јован је показао на покајање као једину шансу обновљења живота. Кроз покајање, кроз ослобођење од греха, кроз обраћање и приближавање Богу, избегава се болест и смрт. Покајање је слушање гласа Божијега и живљење по вољи Божијој, по закону Божијем.
– Све што је везано за живот Светог Јована Претече доприноси добром стајању у животу, доприноси томе да се и ми препородимо. Многи су, слушајући његову проповед, оживели, можемо и ми. А он показује на Господа Христа који све чини новим, и нас може обновити, нагласио је Епископ Атанасије, честитајући празник свим присутнима.
Игуманија Аквилина, са својим монашким сестринством, приредила је заједничку трпезу љубави за све учеснике Божанског сабрања, која је послужена у манастирској гостопримници.
Извор: Епархија милешевска
