У шесту суботу по Духовима, 15. јула 2023, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије началствовао је вечерњим богослужењем у храму Покрова Пресвете Богородице у Тешњу.
Повод вечерашњег сабрања је стогодишњица од почетка градње ове светиње коју је по завршетку освештао тадашњи Епископ зворничко-тузлански г. Лонгин (Томић).
У смирај дана, окупио се вјерни народ тешањског краја заједно са својим надлежним свештеником јерејем Борисом Станићем и свештеницима из сусједних парохија да сви заједно дочекају Преосвећеног владику Фотија који је узнео молитве за све нас у храму који читав вијек центар Тешња.
На крају богослужења вјерном народу се обратио Владика Фотије богонадахнутом бесједом:
Часни оци, драга браћо и сестре нека је благословено ово вечерње богослужење које смо одслужили у Храму Покрова Пресвете Богородице овде у Тешњу. Тешањ је диван град, један од најстаријих у БиХ. За нас је посебно битан јер су од његовог настанка овде живели православни Срби.
Ја сам вечерас овде поводом јубилеја који прослављамо данас и сутра, 100 година од почетка градње храма која је трајала све до 1971. године када га је освештао тадашњи Епископ зворничко-тузлански г. Лонгин (Томић). Једноставно речено, и наши храмови живе животом којим живи наш српски народ на. Тако и овај храм који је чувао наш народ на овом простору, што никад није било лако. Али, Богу хвала ми смо, поготово у мешовитим срединама где је потребно показати да је човек Србин православац, али исто тако и да уважава оног ко је другачије вере, културе и предања. Ја бих рекао да нама никада није било тешко да живимо поред других и са другима, а могли би други да се питају како су се они понашали према нама кроз историју.
У сваком случају треба се трудити и борити без обзира што живимо у тешком времену. Ми Срби у Републици Српској и уопште у БиХ имамо дубоко укорењено предање које је повезано са нашим светим Немањићима, а посебно са светим краљем Драгутином који је владао овим крајевима и у његово време су подигнуте највеће светиње наше епархије, манастири Папраћа, Ловница, Тавна и Озрен од којих се у концентричним круговима ширила вера даље. Ми своју историју добро знамо и добро је да је деца уче на веронауци и да могу да буду православни Срби без обзира што нас конкретно овде у Тешњу нема много, али ту је наш храм, наша историја и предање. Ту је наша љубав према светињи, међусобна љубав и љубав према ближњима. То је оно што иначе краси православне Србе па тако и Србе овде у Тешњу и околини.
Нека сте Богом благословени. Молимо се да се очувамо овде и да нас увек буде на богослужењима, да се учимо својој православној вери, култури и уопште нашем православном предању.
Након бесједе, поред храма, на јужној страни, уприличен је културно умјетнички програм на коме је наступала етно група ''Дар'', предвођена православном сиријком Хилдом Хрекес. Народне игре је играо КУД ''Петрово'', а историјске чињенице о настанку и самом значају Тешња је казивао професор Алекса Касаповић, директор СПКД ''Просвјета'' – Теслић.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
