Јеромонах Григорије светогорац: Мир свега света
За мир свега света, за непоколебивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.
Сви ми, верујући, имамо једнога Оца и Господа и сви смо чланови Његове духовне породице, Цркве. Очима љубави стога грлимо своју браћу колико год далеко била и молимо се за њих Господу. „Такве су очи љубави: њима ни удаљеност не смета, а ни време им не слаби вид“ (Свети Златоуст). Љубав је „извор благодатног огња“ и „подражава пут пламена“ (Свети Јован Лествичник), то јест подражава силину кретања пламена. Љубав својом силином обухвата васцели свет и распростире се у целокупном времену.
Истовремено од Бога иштемо да уживамо у плодовима Његовог мира: у непоколебивости помесних Цркава, у сједињењу свих у Његовој истини. Мир као плод рађа непоколебивост светих Божијих Цркава. У миру Божијем брод Цркве плови постојано и сигурно према мирној луци Царства. Затим на божанственој Литургији молимо: Помени, Господе, твоју свету, саборну и апостолску Цркву од краја до краја васељене идарујмир њој… Угаси непријатељства међу народима силом Светога Духа твога… Даруј нам мир твој и љубав твоју, Господе Боже наш (Свети Василије Велики)
Плод мира је сједињење у Христу. Мир је „сила која све сједињује, она рађа и пружа слогу и све повезује“ (Свети Дионисије Ареопагит). Сједињујућу силу мира истиче и апостол Павле. Он пише: Браћо, чувајте јединство Духа свезом мира (Еф. 4,3). Заиста, „не може бити јединства Духа у непријатељству и раздору… Апостол Павле то пише јер жели да се верни међусобно сједине. Не само да се измире, нити само да се воле, него да сви буду једно, једна душа“ (свети Јован Златоуст).
Пометеност и метежност, првенствено као унутрашња човекова стања расејавају ум. „Узнемирени ум никако се не може сјединити са Богом… Као што мир сједињује многе, тако метежност претвара једног у многе“ (Блажени Никола Кавасила), то јест разједињује. Мир нас међусобно сједињује, сједињује нас и са Богом. Због тога молимо Бога: „Господе, подарио си нам мир, међусобну слогу. Подај нам и мир, нераздељиво јединство са Тобом, како бисмо, умиривши се Твојим Светим Духом, Којег си положио у нас када си нар првобитно саздао, били нераздвојиви од Твоје љубави“ (Преподобни Исидор Пелусиот). Свештени Златоуст нас упућује да се таквом свезом љубави и мира свежемо и међусобно и са Богом. „То су добри ‘окови’. Окујмо се овом добрим оковима и међусобно и са Богом.“ То то су окови који не боле и не изазивају потиштеност оних који су њима оковани. Не сапињу их, већ им, напротив, допуштају да се осећају слободнијим од ‘слободних’ и „пружају им велико олакшање“.
Тако свезани [и међусобно и са Богом] свезом мира и љубави, ми, верници, кроз божанствену Литургију доспевамо до неизмерног пространства љубави Божије.
Јеромонах Григорије светогорац
