Свети Симеон солунски: О честицама које се приносе на жртвенику за свете и све верне
С леве пак стране приноси свештеник честице у спомен свих светих, вадећи их копљем из печата просфоре и стављајући их на дискос. Прво приноси у част и спомен небеских сила. За њих је потребно приносити зато што и они служаху тајни икономије, што с нама сједињени сачињавамо једну цркву, што желе да буду посвећени у тајне цркве и што су наши чувари и помиритељи пред Богом. Затим приноси у част и спомен Претече и свих светих пророка и праведника, који су навештавали оваплоћење Господа. Даље приноси у част и спомен светих и слављених Апостола као слугу Христових и првих свештеника и учитеља вере. Затим у спомен светих јерарха који после апостола ревноваху за побожност, светих победитеља мученика и осталих свих светих. И најпосле приноси у част и спомен светитеља дана и у спомен оца нашег Јована Златоуста или Василија, чија је већ литургија, а уједно у спомен свих светих, јер се сви у Христу сједињују. Јер спомињући Господа, потребно је споменути и његове свете, и то прво Матер Приснодјеву, којом је извршена тајна нашег спасења. Затим свете анђеле као служитеље тајне, чиме се сједињују с нама и чувају нас, затим оне који прорекоше оно што се тиче тајне, наиме пророке и праведнике, од којих је најузвишенији и као печат Крститељ. Затим апостоле, гласнике који гледаху Господа и који просветише свет, а с њима и њихове наследнике, мученике и побожне, као плод проповеди. И најпосле све свете уједно, јер овом светом жртвом сјединише се у Христу сви, анђели и људи, и у Њему бивамо освећени и тиме се сједињујемо. „Њиховим молитвама погледај нас“ – каже – „Боже, и даруј нам све што је потребно за спасење и живот вечни.“
Увиђаш ли да су то честице за свете и да су у њихов спомен и част, а преко њих за наше спасење принесене? Јер и они учествују у овој страшној тајни као борци Христови и учешћем у највећој слави спасоносне жртве мире нас и приближују Христу. Честице се пак не претварају у тело Господа ни у телеса светих него су само дарови, приноси и жртве у облику хлеба према примеру Господа, и у име њихово Њему се приносе, а освећење свештеном службом тајне, јединством и учешћем, преносе освећење на оне, које замењују, а преко њих на нас. И то се догађа када се молитвама њих сећамо и када њиховим храмовима, реликвијама или сликама што приносимо. Јер они сами бивају непосредно посвећени од Бога, а примајући и ово од нас, собом освећују нас. Па када је њима иначе угодно приносити у част и спомен, тим више ће то примити при светој жртви, пошто бестелесно и духовно учествују душама у заједници Христа, и са извршењем Његове свештене службе за свет, постају учесници велике славе као сатрудбеници и саслављеници. Исто тако и божански анђели постају учесници благодати, особито пак Мати Бога Логоса, служитељица велике икономије, која је извршила сједињење божанства са нама, корен ове велике жртве, Мати Спаситеља, којој пре свију приличи слава и прво одликовање од оног који се на свети начин оваплотио од ње као девојке и сјединио се с нама по највећој доброти. Зато стављамо њену честицу с десне стране светог хлеба, показујући тиме да је она изнад свију и најближа Богу. А с леве стране мећемо честице анђела и свих светих, јер они сви заузимају други ред, нижи од оног, кога она има. Јер они бивају преко ње просвећени и њоме се ми прво преко светих спасавамо и њеним посредством се с Богом сједињујемо. Када је свештеник то свршио, приноси остале честице, и то прво за архијереја, јер је извор освећења, а затим за цео свештенички чин, за оне који служе тајни. Јер прво се треба сетити радника, као што се из Павла види. Затим приноси за спас верних краљева, који се боре за побожност и за цео христољубиви народ. Затим за претпостављеног и за сву осталу браћу ако се свршава у манастиру, а ако у каквом храму, онда приноси у спомен оснивача и за све скупљене тамо. И још приноси за себе и за оне који принесоше дарове. Најпосле приноси за оне који у Христу преминуше и за цео свештенички и монашки ред, за све верне у православљу преминуле и за све друге које свештеник хоће и сматра за дужност. Најпосле приноси једну честицу у опште за све душе православних хришћана. Приносећи речи Богу, додаје молитву која се говори на бденију: „Прими Господе ову жртву на пренебесни твој жртвеник за све душе хришћанске које трпе и које се муче, које требају твоје милости и помоћи“ и остало до краја. Честице за живе и мртве ставља испод светог хлеба и принесене су за нас незнатне који требамо помоћи и посредовања и који ишчекујемо велику милост Божију.
Потребно је знати, да свештеник при причешћивању страшне тајне треба да пази и да не узима од честица него од тела Господњег и да тако причешћује оне који прилазе. Јер и ако је јединством пресвете крви све постало једно и постало причешће крви Господње ако се ко причешћује честицама, ипак треба сваког верног причешћивати и телом и крвљу Христовом тако, што свештеник са крвљу узима кашичицом и тело Господње и причешћује оног који прилази. И ако истина све честице стављене у чашу постадоше део тела и крви Христове и са њима као сједињенима причешћује се онај који прима телом и крвљу, ипак мислим боље је пазити и од божанског тела кашичицом узимати. Видиш ли дакле како овим божанским чином проскомидије имамо пред очима целу цркву Христову и посред ње истиниту светлост, живот вечни стечен и осветљен од Христа. Јер он је као хлеб по среди, а мати у облику честице с десне, а свети и анђели с леве стране, изнад чете свих побожних који у њега верују. То је велика тајна. Бог међу људима, посред оних који се обожанствују од оног који је по природи Бог и који се ради нас оваплотио. То је будуће царство и држава вечног живота, Бог међу нама, виђен и примљен, где нема места невернима нити онима који другачије мисле. Јер шта има заједничко светлост са тамом? Јер излучују, каже, зле анђели из средине праведних. Зато није обичај да свештеник приноси и чини спомен за хетеродоксне нити за јавне грешнике и оне који неће да се кају, јер приношење за њих биће им на осуду као и онима који у непокајању приступају причешћу страшне тајне, по речима божанског Павла.
Свети Симеон солунски
