Из штампе је изашао 69. азбучни том „Православне енциклопедије“. Нови том наставља објављивање чланака словом „Т“ и почиње објављивање чланака словом „У“.
Публикацију отвара материјал о Томском Богородице-Алексијевском манастиру, основаном почетком 17. века на десној обали реке Том, који је првобитно обављао одбрамбену функцију. Тренутно манастир има цркву и културни центар, иконописну радионицу, манастирска саборна црква је обновљена са обележјима сибирског барока.
69. том завршава се чланком о Угрешкој икони Богородице „Узиграње“, чудотворној икони прослављеној у манастиру у Угрешу Светог Николаја Чудотворца. Иконе типа „Узиграње (Взиграние)” типа Елеуса познате су у византијској уметности од 11. века.
Главни чланак свеске је материјал о Тројици. Аутори чланка разматрају доказе о тројичности Бога у Старом завету, учење о Светој Тројици у Новом завету, развој идеја о Светој Тројици у богословљу предникејског периода, никејско учење и њено откривање у источној православној богословској традицији, тројичну догму у западној богословској традицији, као и западну тројичну парадигму, иконографију Свете Тројице, као и икону Андреја Рубљова.
Чланак о Тројици је пропраћен обимним материјалом о Тројице-Сергијевој лаври. Из њега ће читалац моћи да сазна о административној структури манастира, богослужењима, поклоништву, просветној и просветитељској делатности Лавре, подворјима и скитовима, као и о црквама Тројице-Сергијеве лавре. У чланку се детаљно разматра историјат манастира од његовог оснивања око 1342-45. од стране преп. Сергија Радоњешког на територији удовичког наслеђа кнегиње Уљане, жене великог кнеза Ивана Калите.
Читалац ће моћи да се упозна са херојским страницама историје манастира, као и његовим привредним активностима, утицају Лавре на занатство и трговину у тој области. Чланак садржи одељке о монашким слугама и служитељима, прилозима и приложницима, највреднијој манастирској архиви и библиотеци са рукописним и раноштампаним књигама, о монашкој икономији, познатим посетиоцима, добротворној делатности, унапређењу Лавре у другој половини 19. века и у предреволуционарним годинама. Аутори говоре о догађајима револуционарног времена и о претварању Лавре у музеј историјских и уметничких вредности, о погубљењу последњег игумана манастира, архимандрита Кронида (Лубимова), као и о потоњој обнови Лавре и њене градитељске целине, и такође храмова ван њених зидова.
69. том обухватао је низ биографских чланака. Посебно су запажени материјали о оснивачу руског стила у архитектури Константину Тону, римском цару Марку Улпију Трајану, јерменском цару Трдату III, првом од владара који је хришћанство прогласио државном религијом, аутору поетског препис Псалтира Василију Тредјаковском, композитору Александру Третјаковом, црквеном историчару Сергеју Троицком, композитору Сергеју Трубачову, аутору изузетних дела о руској икони, религијском философу Евгенију Трубецком, као и о његовом брату, религијском философу Сергеју Трубецком, политичком авантуристи монаху Илиодору (Сергеј Труфанов), научнику Анатолију Турилову, координатору антицрквених делатности против Свете православне цркве Евгенију Тучкову, мајстору позног класицизма у архитектури Евграфу Тјурину, супружницима Алексеју и Прасковји Уваров, који су много учинили за развој руске археологије.
69. том садржи и биографске чланке о црквеним лицима чија имена почињу на Т и У.
Свеска садржи низ чланака о географским појмовима, као што чланци о државама Тонги, Тринидаду и Тобагу, Тувалу, као и о Тунису, Туркменистану, Турској и Уганди. Из чланка о Турској читалац ће сазнати о географији, државној структури, вери и верском законодавству, историји земље од распада Османске државе. Чланак садржи податке о верским и етничким мањинама у Турској. Чланци о другим земљама имају сличну структуру.
69. том обухвата и материјале о регионима Русије: о Тулској области, Тиви и Тјуменској области, који детаљно описују њихову богату историју и верски састав становништва.
Читаоци ће моћи да прочитају чланке о древном граду-држави Угариту и Трапезунту. Изванредни историчар С.П. Карпов, председник Историјског факултета Московског државног универзитета М.В. Ломоносова, написао је чланак о Трапезунтском царству за Православну енциклопедију.
Традиционално, том садржи значајан број чланака о манастирима. Поред материјала о Тројице-Сергијевој лаври, читалац може прочитати чланке о Топловском манастиру мученице Параскеве, Торопетском манастиру Светог Тихона Московском манастиру, Трегуљајевском манастиру и другима. Интересантни су и чланци о манастиру Трескавцу у Македонији, екуменској хришћанској монашкој заједници Тезеу и грузијском манастиру Убиси.
Публикација садржи чланке о иконама у Русији и свету и о епархијама Руске православне цркве и помесним Црквама. Читалац ће моћи да сазна о Томском викаријату, Тракајском викаријату, Трансилванској митрополији, Тројичкој епархији, Тулској епархији, Тулској митрополији, Тулчинској епархији, Туровској епархији, Тутајевској епархији, Тарновској епархији, Уваровској епархији, Угличком викаријату.
За историчаре ће од великог интересовања бити чланак о Тридесетогодишњем рату, у коме су се сукобиле многе европске државе, а који је много деценија одређивао лице Европе. Материјал о Торинском платну садржи делове о спољашњим карактеристикама, историји, почетку научног проучавања и садашњем стању ове јединствене реликвије. Аутор чланка детаљно испитује теорије о пореклу Торинског платна.
Многи енциклопедијски материјали се односе на црквено појање или музику. Од великог значаја су и чланци Триод, трипеснец, Тријумф Православља, Трећи Рим, Сабор Три Јерарха, Тридентски сабор.
Традиционално, чланке „Православне енциклопедије“ прати обиман илустративни материјал: колор карте и многе фото репродукције портрета, дела црквене уметности.
Превод с руског редакција портала "Ризница"
Извор: Рatriarchia.ru
.jpg)
