1. септембра, који је дан Индикта, одн. почетак црквене богослужбене године, обележава се и Дан заштите човекове средине, којим поводом цариградски патријарх Вартоломеј редовно издаје посланицу.
Сваки чин рата је и рат против творевине, јер представља тешку претњу природном окружењу.
Благодаћу Начелника и Савршитеља наше вере данас улазимо у нову црквену годину и псалмима и химнама, по тридесет пети пут, прослављамо Дан заштите животне средине.
Радујемо се одјеку еколошких иницијатива Васељенске патријаршије не само у хришћанском свету, већ и у другим религијама, у парламентима и међу политичарима, у области цивилног друштва, науке, еколошких покрета и младих. На крају крајева, еколошка криза као глобални изазов може се решити само међународном сензибилношћу и мобилизацијом.
Даље, изражавамо задовољство што су људи коначно схватили непосредну везу између еколошких и друштвених питања, а посебно чињеницу да уништавање природне средине првенствено погађа сиромашне међу нама. Комбиновање еколошких и друштвених активности представља наду за нашу будућност, јер одрживи развој и напредак можемо имати само када смо истовремено забринути за интегритет стварања и заштиту људског достојанства и људских права.
Карактеристично је да је данас нагласак на „еколошкој експанзији” људских права. Заиста, људи говоре о „четвртој генерацији“ права – заједно са индивидуалним и политичким, социјалним, културним, као и солидарним правима – што се односи на обезбеђивање њихових еколошких предуслова. Борба за људска права не може занемарити чињеницу да су ова права угрожена климатским променама, недостатком воде за пиће, плодног земљишта и чистог ваздуха, али и „деградацијом животне средине“ уопште. Последице еколошке кризе морају се суочити пре свега на нивоу људских права. Очигледно је да ова права, у свим својим аспектима и димензијама, чине неподељено јединство и да је њихова заштита неодвојива.
У том контексту такође морамо укључити и ценити страшне последице ратова у свету, што је у вези са ужасном еколошком девастацијом. Сваки чин рата је и рат против творевине, јер представља тешку претњу природном окружењу. Загађење атмосфере, воде и земље бомбардовањем, ризик од нуклеарног холокауста, емисија опасног зрачења из нуклеарних електрана које производе електричну енергију, канцерогена прашина из зграда које експлодирају, уништавање шума и исцрпљивање обрадивих пољопривредних добара—све ово сведочи о томе да људи и екосистем трпе и даље трпе несагледиве губитке…
Пред свим овим изазовима, света Велика Црква Христова наставља своју борбу за целовитост творевине, у пуном знању да њена брига за природну средину није само додатна активност у њеном животу, већ њен суштински израз и остварење као продужетак Свете Евхаристије у сваком облику и димензији нашег доброг сведочења у свету. Ово је такође било драгоцено наслеђе пионира еколошке теологије, почившег митрополита пергамског Јована. Одајући признање његовом огромном доприносу, ову Патријаршијску посланицу поводом празника Индикта закључујемо оним што он пише о Светој Евхаристији као целовитом одговору на актуелне еколошке проблеме: „У Божанској Литургији природни и материјални свет, заједно са свим чулима, учествују у нераздвојном јединству. Не постоји антитеза између субјекта и објективне стварности, нема става да људски ум треба осваја околни свет. Овај свет не постоји као противан, није човеков објекат, већ се претпоставља и причешћује. Свето Причешће није само наше сједињење са Богом и другима, већ и прихватање хране, прихватање и уважавање природног окружења, инкорпорација, а не само потрошња материје. Светост која прати такав став, божанско страхопоштовање које прожима такав однос, дијаметрална је супротност технологији и одговор је на наш еколошки проблем. Света Евхаристија је и из тог разлога најбоље што православље може понудити савременом свету.“
Желимо благословену црквену годину, браћо и чеда у Господу!
1. септембра 2023. године
† Вартоломеј Цариградски
Усрдни молитељ за све пред Богом
Приредила редакција портала "Ризница"
Извор: Оrthodoxtimes.com
.jpg)
