Јеромонах Григорије светогорац: Неисказано човекољубље Божије
Господе Боже наш, Твоја је моћ недосежна и слава несхватљива, милост неизмерна и човекољубље неисказано, Ти сам, Владико по своме милосрђу, погледај на нас и на oeaj свети храм и покажи на нама и на овима који се са нама моле, Твоју богату милост и доброту.
Свештеник гласно: Јер Теби приличи свака слава част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова. Народ: Амин.
Првом молитвом божанствене Литургије свештеник се обраћа самоме Богу. „И као што прилазиш близу и тихо се обраћаш неком значајном човеку, уколико си пред њим слободан и изузетно близак, то исто чини и свештеник. Имајући такву слободу обраћања пред Христом, благодарећи достојанству свештенства, свештеник Му прилази и говори све своје тајне говорећи тихо, то јест пажљиво, тихим и спокојним гласом. Јер управо тако свештеник изговара молитве, а то указује на две ствари: као прво на преузвишену величанственост Личности са којом разговара и, као друго, на чисту љубав и велику слободу обраћања пред Њим“.
* * *
Човекољубље и милост Божија превазилазе човечија мерила (зато кажемо да су неизмерни), и немогуће их је речју исказати (зато су неисказани). Једино мерило које нам открива сву непојмљивост божанског човекољубља је божанско ваплоћење: paдu неисказаног и неизмернoг човекољубља cвогa, непроменљиво и неизменљиво постао си човек. „Ми, људи, постали смо разлог ваплоћења Бога Логоса и зарад нашег спасења, а по свом човекољубљу, родио се и јавио у човечијем телу“ (св. Атанасије Велики)
Љубав Божија према човеку је несамерљива и безгранична по величини и племенита по итосу. Од Бога не примамо просто састрадавање по људским мерилима, него љубав величанствену и царску. „Баш као што је човекољубље Његово неисказано… тако је и начин на који нам прилази и чини добро чудесан, онакав, какав приличи једино Богу Који твори чудесна дела“ (Блажени Никола Кавасила).
Бог нас воли безусловно и жели да и ми Њега тако волимо: „Враћа нас к Себи одасвуд и не допушта да наш ум прионе за било шта друго, нити да заволимо било шха од творевине… Неком чудесном силом и човекољубивом влашћу привлачи нас к Себи, и једино са самим Собом нас сједињује. Таквом приволом сабрао је у кућу на вечеру оне које је позвао, говорећи слуги: приволи их да уђу да ми се напуни дом (Лк. 14,23)“ (Блажени Никола Кавасила).
Бог припрема Трпезу Живота и позива човека да за њу седне. Но Његово човекољубље није ограничено простором. Пастири Цркве, који позивају званице, саопштавају Му: Господе, учињено је како си заповедио и још има места (Лк. 14,22). Има места за Трпезом Његове племените љубави све док има људи који одбијају да уђу у Његов дом да седну за Вечеру. Све дотле ће се свештенодејствовати Тајна човекољубиве Љубави. Добри Пастир ће тражити залуталу овцу, а Љубав ће тражити изгубљену драхму.
Јеромонах Григорије светогорац
.jpg)
