Јеромонах Григорије светогорац: Учини да будемо достојни
Свештеник, пошто је развио илитон, говори прву молитву верних: Благодаримо Ти Господе Боже Сила, који си нас удостојио да и сада станемо пред твој свети Жртвеник и припаднемо твоме милосрђу за грехе наше, и за незнања народна. Прими, Боже, молбу нашу; удостој нас да Ти приносимо молбе, и срдачне молитве. и бескрвне жртве за caв народ твој; и ослободи нас, које си силом Духа твога Светога поставио на ову службу твоју, гa незазорно и несметано, са чистим сведочанством савести наше призивамо Тебе у свако време и на сваком месту, да услишивши нас, милостив нам будеш у обиљу благости твоје.
Гласно: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Целомудреност и чистота душе свештеникове је предуслов да он неосуђено чинодејствује Свете Тајне. „У супротном, не правећи разлику између таме и светлости и између смрада и миомира, сигурно ће, као крадљивац светиња, наследити ‘авај, тешко мени’ (то јест вечно ридање) и пропаст“ (Преподобни Теогност). Свештени Златоуст каже да свештеникова душа треба да је чистија од сунчеве зраке: „Замисли какве руке треба да буду да би служиле Свете Тајне, какав језик треба да буде да би произнео речи призивања Светога Духа! А душа тек, која је примила толику благодат Светога Духа, колико она треба да буде светија и чистија од свега!“
Међутим, чистота која се захтева од литурга Светих Тајни, у суштини је дар Светога Духа и љубави Христове. Ова истина је исказана у упоредној молитви у Литургији Василија Великог: Ти нас оспособи силом Светога Духа твога за ову службу. Свештеник, дакле, благодари Господу што га је удостојио да прибегне милосрђу милости Његове и усрдно Га моли да га учини удостојим да принесе евхаристијску Жртву. Господ, Који је бездан милости, сажали се на Свога литурга онда, када се он одликује смирењем и када постане „бездан смирења“. Само такво смирење чини литурга достојним да управља чином приношења светог Узношења. Зато преподобни Теогност саветује литургу: „Смиравај се као да си овца за заклање и на све друге гледај као на истински више од себе“, а „на себе гледај као на земљу и прах.“
Поседујући такво смирење, свештеник постаје свестан да се налази пред светим Жртвеником на месту Христовом. Као што је на Тајној Вечери Господ свештенослужио спасење света, то исто чини и на божанственој Литургији, „Он савршава све и предаје“ Свете Тајне вернима.
Појући Амин, на крају прве молитве верних, народ потврђује да и сам, као и литург, осећа узвишеност свештеничког служења. „Зато и сав присутни народ, стојећи испред светог Олтара, састрадава и моли се заједно са свештеником.“
Јеромонах Григорије светогорац
.jpg)
