Јеромонах Григорије светогорац: Просвети хаљину душе моје
Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
[Само у Служебнику: Народ: Господе, помилуј.
За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
За мир свега света, за непоколебивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.
За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.
Да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и тескобе, Господу се помолимо.]
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
[Само у Служебнику: Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Премудрост!]
Свештеник изговара другу молитву верних, тихо: Опет и много пута Теби припадамо, и Теби се молимо, Благи и Човекољубиви, да, погледавши на молитву нашу, очистиш душе наше и тела од сваке нечистоте телесне и духовне и даш нам да невино и неосуђено стојимо пред светим Жртвеником твојим. А даруј, Боже, и овима који се моле с нама, напредак у животу, и вери и разуму духовноме; дај њима који Ти свагда служе са страхом и љубављу да се невино и неосуђено причесте светим Тајнама твојим, и да се удостоје Небеског царства твога.
Возглас: Да свагда чувани влашћу твојом, Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Сваки пут, када скрушено припадамо ногама Господњим, осећамо да стојимо чврсто, јер се не ослањамо на своје болесне ноге (самопоуздање и сујету), него на Његову благодат, до које нас води смирење.
Када опет и много пута припадамо Господу, неосуђено стојимо пред страшним Жртвеником. Падамо, дакле, пред Христове ноге како би очистио наше душе да бисмо могли невино и неосуђено да стојимо пред светим Престолом. Припадамо смерно Христу тражећи напредак у животу и вери и разуму духовноме, како бисмо били кадри да схватимо да онај ко живи у истинском смирењу, живи у благодати Његовог непрестаног присуства.
Како се ближи час Освећења [Дарова] и божанственог Причешћа, то све више осећамо да треба да будемо потпуно чисти, како бисмо примили Христа. Јер није могуће да истим телом служимо и Христу и ђаволу. Свештени Златоуст пита: „Зар се не плашиш, човече, да истим очима гледаш постељу на позоришној сцени, где се приказују скаредне представе о прељуби и овај свети Престо где се савршавају Страшне Тајне? Можеш ли истим ушима да слушаш блудницу и њене бестидне речи и Пророка и Апостола који те уводи у Свете Тајне? Зар да у исто срце примаш духовне отрове и страшно и свето Жртвоприношење?“
Морамо да се боримо да очувамо чистима и тело и душу: „Пошто размислиш о свој величини Жртвоприношења, улепшај удове свога тела. Мисли на то шта додирујеш руком и да је никада ниси подигао да удариш некога… Помисли само да не додирујеш Христа само руком, него Му се приближаваш и својим устима, па одржавај свој језик чистим, не изговарај бестидне и ружне речи, клевете и клетве… А кад се опет сетиш да твоје срце прима ону страшну Тајну, не смеш никада у њему ковати лукавства против ближњега, већ своје срце чувај чистим од сваке злонамерности. Тако ћеш бити кадар да очуваш безбедним и своје очи и уши… Позван си у сватове, драги мој! Тамо не смеш отићи у прљавој одећи, већ се мораш снабдети прикладном хаљином“ (Свети Јован Златоуст).
Сватовска одећа, то јест чистота душе је дар Женика Који нас позива на Своју Гозбу. Просвети хаљину душе моје. И пошто смо је једном већ стекли, молимо Га да нам помогне да је одржимо увек чистом од сваке нечистоте телесне и духовне.
Јеромонах Григорије светогорац