Јеромонах Григорије светогорац: Преношење Светих Дарова
Затим ђакон каже свештенику: Узми, владико. Свештеник узима воздух и полаже га на плећа ђакону, говорећи: Подигните руке својe ка Светињи и благословите Господа (Пс 133,2). И даје свети Дискос ђакону. [служебник: Затим, узевши дискос ставља га ђакону на главу са сваком пажњом и побожношћу, док ђакон држи кадионицу једним прстом;] Свештеник узима свети Путир, говорећи: Узиђе Бог са усклицањем, Господ са Гласом трубним (Пс. 46,6). [Служебник: сам пак свештеник узима у руке свети Путир. Тако творе велики Вход] А када се отпева: Као они који ће примити Цара свих, онда полако и ђакон и свештеник излазе на северна врата и творе велики Вход, док ђакон изговара возглас: Cвe вac дa помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.
[Служебник: док пред њима иду свећеносци, и пролазе кроз храм молећи се обојица за све, и говорећи: ђакон: Благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе и приложнике светога храма овога (ако је манастир: свете обитељи ове) да помене Господ Бог у Царству своме свагда и увек и у векове векова.
Затим свештеник: Најсветијега патријарха (или високопреосвештенога митрополита, или преосвештеног епископа) нашега (име), свештенички и монашки ред и caв клир црквени да помене Господ Бог y Царству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
(ако је манастир: Настојатеља oвe свете обитељи, преподобног игумана (име) и cвe у Христу братство његово да помене Господ Бог у Царству своме свагда, сада и у векове векова) Благоверни и христољубиви, православни род наш да помене Господ Богу Царству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
Cвe вac православне хришћане да помене Господ Бог у Царству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
И пева се други део Херувимске песме.
Ђакон, ушавши на свете Двери, стаје са десне стране, и кад свештеник улази, ђакон му говори: Свештенство твоје да помене Господ Бог у Царству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
А свештеник њему: Ђаконство твоје да помене Господ Богу Царству своме свагда, сада и увек и у векове векова.]
Народ: Амин. И пева се други део Херувимске песме. А свештеник, полаже свете Дарове на свети антиминс [Служебник: свештеник ставља свети путир на свети Престо, и узевши свети дискос од ђакона, ставља га на свети Престо], говорећи: Благообразни Јосиф, скинувши са дрвета пречисто Тело твоје, обави гa чистом плаштаницом, и мирисима помазавши положи гa у нови гроб.
[Служебник: У гробу телесно, у аду душом као Бог, у рају са разбојником, и на престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, cвe испуњавајући, Неограничени.
Гроб твој, Христе, извор васкрсења нашега, показа се као живоносан, као лепши од paja, ваистину светлији од сваке царске одaje.]
Ђакон: Учини добро, владико.
И свештеник кади Светиње, говорећи по трећи пут крај 50. псалма: Тада ће принети на жртвеник Tвoj теоце, и помилуј ме Боже.
[Служебник: Онда узевши покриваче са светог дискоса и путира меће их на једну страну светог Престола, и узевши воздух са ђаконових плећа, и окадивши, покрива свете Дарове, говорећи:
Благообразни Јосиф…
Затим, узевши кадионицу од ђакона, кади свете Дарове три пута, говорећи:
По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, и нека се сазидају зидови Јерусалимски; тада ће Ти бити благоугодна жртва правде, принос жртве паљенице; тада he приносити на жртвеник твој теоце.)
За Малог входа литург је покрио лице светим Јеванђељем, чиме је требало да символише Христа који је дошао да проповеда. Током Великог входа литург заклања лице Даровима које приноси, што треба да иконизује Христа Који се успиње на Голготу да би се жртвовао.
Свештеник долази до светог предложења и, пошто се поклони часним Даровима, подиже их и „држећи их у висини своје главе, врло смерно излази. Носећи их на тај начин, он пролази кроз храм, између сабраног народа, корачајући полако и свечано, и упућује се ка Жртвенику. За то време верници… [му се] поклањају… уз свако поштовање… Свештеник пролази праћен свећама и кађењем, и тако ступа у Жртвеник“ (Свети Никола Кавасила)
Херувимска песма, свеће, рипиде, као и све остало што приличи свештености Великог входа, помаже нам да доживимо Христов долазак. Открива нам, поред тога и „улазак Светих и свих праведника, који улазе заједно са Светим над Светима. Придружују им се и херувимске Силе, анђелске војске, зборови бестелесника и невештаствени редови и невидљиво хитају и прилазе, славословећи творе пратњу пред великим Царем Христом Који долази на тајинствено жртвовање“ (Свети Герман).
Праћен војскама анђела улази у Светињу над светињама носећи у својим пречистим рукама наш живот, као и живот целога света. Часни Дарови су човек и свет, који се кроз Христа враћају Богу. Велики вход символише повратак и предавање човека и света Богу.
Света Црква нас подстиче: сваку сада животну бригу оставимо. Поверавамо Христу, Који се жртвује, цео свој живот и Он га води кроз смрт до Свог васкрсења. Међутим, предавање нашег живота Христа, само је иконизација смрти, „док наше обнављање… представља истински живот“ (Свети Никола Кавасила)
Док је свештенослужитељ вршио проскомидију, положили смо у часне Дарове сав наш живот: наше невоље и радости, наши непријатељи и пријатељи, живи и упокојени, сада су у рукама Христовим. А Он све нас приноси Богу Оцу.
Када молимо Христа: Помени ме, Господе, у Царству своме, од Њега иштемо да нас се сети у Царству своме, то јест да нас извуче из заборава смрти и да нас уведе у Истину и Живот, а то је Он сам, како бисмо могли ми Њега да помињемо кроз тајну Његовог спомена, кроз божанствену Литургију.
Преношење светих Дарова са светог предложења на свети Жртвеник (свети Престо) „изображава улазак Господњи из Витанијеу Јерусалим“ (свети Герман). Цар царева улази у свети Град. Литург тако постаје магаре на које нико од људи није уседао (Лк. 19,зо.) и зато је достојан да преноси Цара славе. Верни, уместо хаљина својих простиру сами себе: падају ничице. И духовно припремљени дочекују Христа.
„Гранчицама умно очистивши душе,
као деца, с вером кличемо Христу,
на сав глас узвикујући Владики:
Благословен да си, Спасе, Ти Који си дошао у свет
да спасеш Адама од старог проклетства…
Речи [Логосе], Који си домостројем својим све на корист учинио, слава Теби.“
Јеромонах Григорије светогорац
