Јеромонах Григорије светогорац: Свети Дух саслужује
Свештеник говори ђакону:
Помени ме, брате и саслужитељу.
А ђакон одговара: Свештенство твоје да помене Господ у Царству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
Затим ђакон, приклонивши главу говори свештенику: [само у грчком тексту: Помоли се за мене, владико свети.]
Свештеник одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Cвeвuшњега осениће те (Лк. 1,35.).
А ђакон говори: [само у грчком тексту: Дух Свети дa саслужује са нама cвe дане живота нашега.) Помени ме, владико свети.
Свештеник: Да те помене Господ Богу Царству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
Ђакон: Амин. И целивавши руку свештенику, излази на северна врата и ставши на обично место, говори јектенију.
Док Христос улази у свети Град, са Њим је и Утешитељ. За време Великог входа, заједно са анђелским Силама и Светима, „током Бескрвне Жртве и словесне службе први је уз Њега Свети Дух. Умно га видимо у огњу, кађењу и миомирисном диму. Огањ указује на Божанство, док је миомирисни дим Његово присуство, јер је невидљиво дошао и обавио нас миомирисом мистичне бескрвне службе“ (Свети Герман). Христос чинодејствује спасење човеково у Светоме Духу: „Христовом доласку Дух претходи. Док је био у телу и Дух је са Њим био нераздвојан… Зближавање с Богом бива кроз Духа“ (Свети Василије Велики).
У Цркви је све дар Утешитељев: „Светим Духом вазнео се у Царство небеско, а исто тако је дошло и до усиновљења: примили смо смелост да Бога називамо својим оцем Кроз Светога Духа удостојени смо да постанемо причасници благодати Христове, да будемо чеда светлости, да заједничаримо у вечној слави и, једном речју, да имамо у изобиљу сваки благослов, како у овом, тако и у будућем животу“ (Свети Василије Велик).
Сада литург призива Светога Духа и моли се да ђакона осени Својом благодаћу. И ђакон се, са своје стране, моли: Дух Свети дa caдejствује са нама. Утешитељ се моли за нас уздисајима неизрецивим (Рим. 8,26). Заступа нас. И наше молитве су Његов дар: нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим (l.Kop. 12,3). Па и само сабрање је дар Утешитељев: „Онај ко нас сабира и све позива проповеђу је Утешитељ“ (св. Василије Велики). На сабрању у цркви Утешитељ саслужује са свештеником и открива Христа вернима: Свесвети Дух премудрошћу води и руководи „личност по личност до савршеног познања и до приопштења самоме великоме Богу и Спаситељу свих Христу“ (Преподобни Максим Исповедник).
Свети осећају саслуживање Светога Духа и чулно виде Његово осењење. У Духовном лугу налазимо следећу приповест:
„Десет миља од града Еге налази се храм светог Јована Крститеља. Онде је тиховао један свети Старац, јеромонах, врлином пребогато украшен. Једнога дана, мештани дођоше епископу са оптужбама против старца, говорећи: ‘Отерај одавде тога старца јер нас мучи. Безброј пута недељом почиње да служи божанствену Литургију у три сата после подне! Не држи се утврђеног реда сабрања’. Позове епископ старца и каже му: ‘Калуђеру, зашто се тако понашаш? Зар не знаш црквени Устав?’ А старац му одговори: ‘Истина је, преосвећени, тако стоје ствари… Али не знам шта да радим. Јер недељом, по завршетку јутрења, стојим поред часне Трпезе. И све док не видим да Свети Дух осењује свети Жртвеник, не почињем да служим божанствену Литургију…’ Тада се епископ задиви старчевој врлини и обавести о томе мештане. И они отидоше у миру, славећи Бога.“
Јеромонах Григорије светогорац
