Голубица Петроградска
Над Смоленском
Гасне лампа
Јуродива старица
Циглу по циглу
Преноси хитро
Као да је од пене
Створена
Маглено нестаје
Јутром однешена
У старом капуту
Зиме кројанице
Чува уздахе што
Господу узноси
У Смоленској шуми
С јеленима копитарима
По сву ноћ метанише
Њена нејака плећа
Покров су снажнима
,,О, да су ми
крила голубиња
Да читав Петроград
Надлетим
Још хитрије бих
Радницима свој
Труд приносила
И гдегод која ватра
Да букне
Копејку угаситејку
Би однела“
На Смоленском гробљу
По све дане бди
Чекајући молитве
Њених узданика
Па лаким корацима
Господу вазноси
Молбе за утеху
Благодат за очај
Њени се крпци
Сафирно блистају
Под Очевом милости
И голубињим крилима
Надлеће Петроград
У наша се срца
Њен лик утискује
Молбеници Анђелима
Писмоношама
Своје муке печатају
Ширећи руке
Поднебице
Да душе Блажену
У захвалности дочекују
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
