У среду, 27. септембра 2023. године, на дан када Света Православна Црква прославља Воздвижење Часног Крста – Крстовдан, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње, предвођене игуманијом Аквилином, одговарале су на прозбе и јектеније.
Честитајући празник сабраном верном народу Епископ Атанасије је, између осталог, рекао: – Господ Христос је дао да Његово дело траје, да живи, да доноси своје плодове. И позвао је оне око Себе да сасвим учествују у Његовом делу. Господ Своје дело наставља преко њих, преко свега што је било у додиру са Њиме, а нарочито преко Својих ученика, који су Њега проповедали и потпуно поновили Његов живот, изобразили га својим животом проповедајући га, пострадали као и Он.
– Сигурно да грех има неку привлачност, ограничену, и он привлачи ограничене људе, огреховљене, поробљене. Међутим, они који се отму од стега и ланаца греха они продру у Небеску стварност и они кушају радост Царства Небескога, блаженство Живота Вечнога, већ сад, у овоме животу. И зато је немогуће њих одлепити од Христа. И зато су они спремни за Христа и страдати, и живот свој положити.
– Свети кнез Лазар је на Косову пољу рекао да се он не опредељује на основу онога колико снаге има, да би се супротставио нападачу, него на основу тога колике светиње брани. Он је свестан тих светиња и на основу тога, не усиљавајући се, него из срца, из дубине душе, искрено, најреалније, се опредељује. Јер је везан за те светиње, које га узводе у Царство Небеско. Те светиње оприсутњују Царство небеско.
Преосвећени је подсетио на историју Христовог Крста која је била слична као и Оног који је на њему пројавио највећу љубав, према целом роду људском: – Крст Христов, данас, упире наше погледе у Христа. Крст јесте важан, али, Крст је пут а Христос је главни. О Христу се говори, о Њему је реч. И о онима који Христа следе. Као што су Христа настојали да склоне, да не буде фактор људских живота, тако су противници настојали да и Његов Крст не буде гледан, примећиван, да не буде активан. Па је Крст Христов био закопан, затрпан, дуго времена. И данас разне светске силе настоје да учине да Црква Христова, дело Христово, не буде активна, да није учесник историје и догађања, и живота људског.
– Када не би било тог присуства Христовог на њему Крст би био материја. Све оно што он има, има захваљујући присуству Христа, а у нашем животу има своју моћ кроз наше сећање на оно што се на Крсту догодило. Узвишавајући Крст Христов, показујући Га да се види, ми чинимо оно што је од животне важности за нас, а то је сећање на Љубав Христову пројављену кроз Његово добровољно приношење Себе за живот наш, за спасење наше.
– Данашњи празник постиже највише управо тиме што нас подсећа на љубав Христову и на Његово трајно, непрестано, присуство међу нама, и на то да је Он увек наш предводник, и да смо, као и Он, са Њиме ми непобедиви, ако остајемо у љубави према Њему и верни свему ономе што је Он говорио и што тражи од нас, беседио је Епископ Атанасије.
Извор: Епархија милешевска
