Јеромонах Григорије светогорац: Јер си Ти, Господе, Који приноси и који Се приноси
Свештеник говори молитву Херувимске песме: Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи литургију Теби, Царе славе; јер Теби служити – велико је и страшно и самим Небеским Силама. Но ипак, ради неисказаног и неизмерног човекољубља cвогa, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си нам Архијереј, и као Владика свих, предао си нам свештенодејство oee Литургијске бескрвне жртве; јер Ти једини, Господе Боже наш, владаш небеским и земаљским тварима, Ти си ношен на престолу херувимском, Господ Серафима u Цар Израиља, једини си Свет и у Светима почиваш. Зато молим Тебе, јединога благог и готовог да саслуша: погледај на мене грешнога и непотребнога слугу Tвог, и очисти моју душу и срце од зле савести, и оспособи ме силом твога Светога Духа, дa обучен у благодат ceeштенства, предстанем овоме светом Престолу твом, и свештенодејствујем свето и пречисто Тело твоје и пречасну Kpв, јер Теби прилазим приклонивши главу своју, и молим Ти се: Не окрени лице твоје од мене, нити ме одбаци од деце твоје, него ме удостој да Ти ја, грешни и недостојни слуга твој, принесем oвe Дарове. Јер си Ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним твојим Духом, caда и увек и у векове векова. Амин.
Упоредо са вернима, за Христов Принос припремају се и служитељи низом молитава и свештених радњи.
Прва у том низу је молитва Херувимске песме. Овом молитвом литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанственост Тајне коју је позван да саврши. Упркос томе приступа светом Жртвенику јер се не ослања на сопствену чистоту и светост, него на милост Божију. Упориште му је море божанског човекољубља, јер је из неизрецивог човекољубља Христос постао човек, био распет и подарио нам Тајну бескрвног жртвоприношења. Христос је дошао да би се једанпут жртвовао на Голготи, али долази исто тако и приноси Се увек, на свакој божанственој Литургији. Он и приноси и приноси Се, Он прима принос и раздаје га вернима као животворну храну. Он је. дакле и Онај Који приноси, Онај Који се приноси, Онај Који прима и Онај Који раздаје.
Исус Христос истовремено и свештенодејствује тајну нашег спасења. Та чињеница је темељ на коме се заснива тајна божанствене Литургије. Христос је „истовремено и хранитељ и храна, Он је Тај Који пружа Хлеб живота, а Он је и то што се пружа; Он је Живот за живе, Мир за оне који траже предаха, Огртач за оне који се желе оденути. Заиста, Он је Тај са Којим можемо корачати, јер Он је и Пут, а поврх тога, Он је свршетак и крај Пута“ (Свети Никола Кавасила). У Тајни бескрвног жртвоприношења, „Христос је Жртва, али истовремено и Свештенослужитељ, Он је Жртвеник, Он је Бог, али је и човек, Он је Цар, али и Архијереј, Он је овца, али и Јагње. Нас ради Он је све свакоме од нас, како би како год било, постао наш живот“ (Св. Епифаније). Преобилна поплава божанске Љубави донела је свету поплаву божанског Живота.
Христос је човеку све и сва: Он је свештеник који приноси Жртву, али и Јагње које се приноси, Бог Који прима принос и Богочовек који се раздаје онима који заједничаре у вечном животу. Ми, са друге стране, примамо тај Дар и благодаримо Господу као дароватељу: Благодаримо Ти, Господе Боже спасења наших, јер све чиниш на добробит живота нашега, да свагда гледамо у Тебе, Спаситеља и добротвора душа наших.
Јеромонах Григорије светогорац
