Доносимо беседу Његовог Преосвештенства Епископа хумског г. Јована, коју је изговорио у недељу, 15. октобра 2023. године на светој Литургији у Диселдорфу.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, чини нам да се цели наш живот одвија у оквирима пријатељства и непријатељства, при томе нам се чини да често као да знамо ко су наши непријатељи и ко су наши пријатељи, чини нам се да знамо ко заслужује мржњу а ко заслужују љубав и када тако размишљамо, ми размишљамо по мерилима и правилима овога света. Знамо из библијске историје и повести да је прво убиство било убиство Авељево, кога је убио рођени брат. Од тога убиства до данас, сва убиства су заправо братоубиства, јер смо сви створени по лику и подобију Божијем, сви смо створени да будемо једно и да живимо као једно и да постојимо као једно. Та истина нашег постојања у јединству откривена је Господом Исусом Христом, и зато када год нажао учинимо неком другом било шта, ми то чинимо, са једне стране, Христу Свечовеку, Који Собом све створене обухвата а са друге стране, нажао чинимо и самима себи, иако тога често нисмо свесни. Не можемо бити једно са Христом ако немамо Његову љубав, и не можемо бити једно у Христу а чинити било какво зло или било какву мржњу према било коме човеку.
Данашње Јеванђеље нам говори о томе да треба да имамо љубави према својим непријатељима. Нарочито се љубав према непријатељима као заповест тиче нас хришћана, јер када би сви хришћани на овоме свету имали љубави према својим непријатељима овај свет би у погледу ратова, мука, недаћа, социјалне неправде, било какве врсте насиља, изгледао потпуно другачије. Иако нам се чини да мржња налази свој израз тек онда када почињу на десетине, на стотине, на хиљаде, па и на стотине хиљада, не дај Боже, и као што се дешава, милионе људи који страдају и гину у безумним сукобима и ратовима. Ти ратови, драга браћо и сестре, имају своју историју и почињу много пре тих страшних отворених ратова, почињу у нашим срцима. Иако данас постоји свест о индивидуалној одговорности, односно о томе да се све што је лоше учињено може приписати једној или групи одговорних личности, ми као хришћани знамо да сваки покрет нашег срца, сваки покрет наше душе и свака наша мисао не утиче само на наше духовно и душевно стање, него утиче такође и на стање целог света. Зато смо позвани да се за непријатеље молимо и да их волимо и позвани смо да у овом свету, између осталог, и кроз љубав према непријатељима сведочимо Христово васкрсење.
У ситуацији у којој у свету пламте многи ратови од којих су, због медија и медијске фокусираности, нама најпознатији и најстрашнији онај у Украјини и онај који је неки дан отпочео у Израелу, иако се води мноштво ратова на све стране ми смо дужни, драга браћо и сестре, да у тим и таквим страхотама и ситуацијама не заузимамо страну, да се не трудимо да ми просудимо ко је у праву а ко није из једног простог разлога, не може бити у праву нико ко из било кога разлога било кога убија. Чак и онда када се у срцима људи чини да имају права на тако нешто, то значи да су се стицајем околности нашли у једној таквој ситуацији која је у потпуности заробљена у сферу зла без могућности да се од једне такве ситуације направи отклон, и да се људи од зла које се распламсава дистанцирају. Зато смо ми као хришћани дужни да се трудимо да делујемо превентивно у овоме свету када су у питању ратови против нас самих као личности, да не водимо ратове против самих себе а те и такве ратове водимо сваки пут када поведемо рат у мислима, осећањима и својим срцима против било кога човека на овоме свету и против било чега што је Бог створио. Нека би Господ подарио у наша срца у овим најтежим треуцима мир, Који Он увек дај и због којега је дошао и ради којега је страдао на крсту.
Нека Господ да мир нама и свету у коме живимо на тај начин што ће нам он својом љубављу и духовним благословом и благодаћу просветити умове и срца тако да имамо Његово срце и Његов ум и да не мислимо у оквирима овоземаљских вредности и правила него у оквирима онога што је духовно, небеско и вечно. Амин.
