У уторак, 3. октобра 2023. године, у оквиру манифестације Српски дани др Милеса Стефановић-Бановић са Етнографског института САНУ одржала је у Музеју Епархије будимске предавање на тему „Гаврило Стефановић Венцловић, јеромонах, славни писар и проповедник из Сентандреје“.
Др Милеса Стефановић-Бановић изнела је податке из Венцловићевог житија и изложила његов допринос српској књижевности, култури и науци уопште. Рад и допринос славног Сентандрејца Венцловића је иначе и тема докторске дисертације Милесе Стефановић-Бановић која је посебно везана за Сентандреју, место где је Венцловић учио, стварао и проповедао.
Предавању је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан као и Вера Пејић-Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској.
На крају програма, певало се „Вјачнаја памјат“ славном Венцловићу а затим је свима подељена књига Венцловићев сентандрејски буквар на чијем издању су радили Милесин покојни отац проф. др Димитрије Е. Стефановић – Мицко и њен ментор проф. др Томислав Јовановић.
* * *
Милеса Стефановић-Бановић рођена је 1979. године у Београду. Средњу школу завршила је у Линцу (Аустрија). Милесин отац је био проф. др Димитрије Е. Стефановић, чувени Сентандрејац, филолог и универзитетски професор.
Милеса је дипломирала 2003. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за мађарски језик и књижевност. Године 2008. дипломирала је такође на Православном богословском факултету у Београду. Магистарску тезу под називом „Записи у српским рукописима Сентандрејске збирке” одбранила је 2010. на Филолошком факултету у Београду. Докторску тезу под називом „Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића“, одбранила је 2016, такође на Филолошком Факултету у Београду. Током студија, у различитим периодима била је стипендиста Министарства просвете РС, Министарства вера РС и немачке Фондације „Конрад Аденауер”.
Од 2009. запослена као истраживач-сарадник у Етнографском институту САНУ на пројекту Србија између традиционализма и модернизације – етнолошка и антрополошка проучавања културних промена. Тренутно је ангажована на пројектима: Стратегије идентитета: савремена култура и религиозност и Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Појмовник српске културе”. Аутор је већег броја научних радова, приказа и превода, објављених у домаћим и иностраним часописима и тематским зборницима. Учествовала је на више научних скупова и конференција у земљи и иностранству.
Бави се утицајем религије на свакодневни живот, при чему комбинује савремене антрополошке теме са темама из области религиологије, културне историје и историјске антропологије. У својим истраживањима, филолошко-антрополошким приступом језичкој, књижевној и етнографској грађи, како у архивским, тако и у савременим изворима, проучава питања етничког идентитета, миграције, традиционалне и савремене облике религиозности и обредно-религијску праксу.
Говори и користи литературу и на немачком, мађарском, енглеском и руском језику и служи се француским. Током студија теологије изучавала је црквенословенски, старословенски, руски, старозаветни јеврејски и новозаветни грчки језик.
Извор: Епархија будимска
