Прошло је 800 година од када је папа Хонорије III 29. новембра 1223. одобрио правила реда Фрање Асишког и његове Мале браће.
„У оно време, када је свет остарио, Црква је изнедрила два реда; а ови су јој, као орлови, вратили младост.“ Бурхард од Урсберга (умро око 1230.) поетски велича феномен свог времена: реформу Католичке цркве одоздо, коју су покренули новоосновани покрети проповедника и Мала браћа, касније познатији као доминиканци и фрањевци.
Никако се није могло предвидети да ће реформски покрети Доминика од Калеруега (1170-1221) и Фрање Асишког (1181-1226) бити признати од папе. Гледајући уназад, чудо је да је Фрања канонизован две године након своје смрти – и да није завршио спаљен на ломачи или удављен. Три развоја догађаја су могла брзо да угуше покрет настао у Асизи у корену.
С једне стране, вођени су крсташки ратови у југозападној Европи против реформских покрета као што су катари, албижани и валдензи. Друго, десет година после Фрањине смрти његов дугогодишњи покровитељ, папа Гргур IX, већ је увео инквизицију. Најзад, папа и курија су постигли ниво моћи какав је ретко виђен у 2000 година хришћанског Запада. Радикални проповедник сиромаштва и понизности је добродошао...
Идеал: Vita apostolica
Када је размажени Ђовани ди Пјетро ди Бернардоне, звани Франческо, у пролеће 1208. бацио оцу хаљине богатог трговачког сина и окупио око себе истомишљенике у кострети и ужету, започео је водити идеал Вите апостолике (апостолски живот), што је било популарно у то време. Основа оваквог начина живота је догађај у Новом завету када Исус шаље своје ученике: Треба да крену на проповед без торбе и новца, само у сандалама… не би требало да остану нигде дуже времена.
Идеја 26-годишњака из Асизија није била нова. Она је одговарала тренду многих који су на понашање властодржаца гледачи са сумњом. Убрзо су му се придружили мирјани и клирици из Асизија и околине, формирајући прву малу пешачку заједницу. Фрања је 1209. године написао неку врсту програмског манифеста – компилацију библијских цитата. Предаје га папи у Рим. Инокентије III усмено пристаје на замисао.
Фрањина замисао се у многим аспектима може упопредити са настојањима валдежана. Међутим, реформски покрет јужнофранцуског трговца Петра Валда већ је 1184. осуђен као јеретички.
У међувремену, покрет Фрање, подстакнут позитивним сигналом из Рима, добија прави замах. Они себе називају миноритима – малом браћом у смислу скромности и смерности. Године 1212. млада племкиња придружила се: Клара Асишка, са којом почиње женски огранак будућег реда.
Потреба за исправним правилима реда
Године 1219/1220. Фрања је боравио у Египту и Светој земљи, али је морао да се врати у Италију. Његов покрет, који сада има више од 3.000 сабраће, у опасности је да измакне контроли. Фрања се стара о реду, али жели да преда вођство реда. Харизматик није дорастао институционалним и дисциплинским проблемима. Поред тога, кардинал Уголино, званични покровитељ покрета, позива да се братство претвори у црквени ред, и да има правила о реду.
Године 1221. Фрања је написао верзију правила, али је она одбачена. По упутству Римске курије и уз подршку Уголина, написао је трећу верзију 1223. године. Након што је Генерални капитул Реда ово донео, потврдио га је папа Хонорије III 29. новембра 1223. г. папском булом "Solet annuere": „... Услишили смо ваше побожне молбе и потврдили смо вам апостолском влашћу правило вашег реда, које је (...) забележено у овом писму“ .
Зашто моћни папа потписује статут покрета опседнутог сиромаштвом? Као бивши кардинал Rимске цркве Хонорије је ценио уредне и добро текуће финансије. Истовремено, вероватно је сумњао у то да су Фрања и његови истомишљеници ближи Исусовом животу. Његов претходник Иноkентије III то је већ учинио. Упозорење: Свако ко се умеша у послове овог света, неће изаћи из њега неумрљан.
Имовина за сиромашне, а не за вернике
Да би се могао обуздати друштвено-критички „начин живота Мале браће“, прво поглавље појашњава, поред живота „без имовине и у чедности“, пре свега хијерархију послушности: Фрање према папи, Мале браће према Фрањи; сходно томе, сви следбеници. Свако ко уђе у ред треба да прода своју имовину и да је преда сиротињи – а не реду. Могу се придружити и ожењени мушкарци - ако и њихова жена живи у манастиру или ако обоје живе у целибату.
Мала браћа и други фрањевачки мушки редови дугују свој стални успех не само својој скромности. Убрзо су, као и доминиканци, коришћени не само за подучавање верника истинама вере, већ и за прогон јереси. Овлашћења и ауторитет папа, бискупа и других кнезова врше додатни притисак на фрањевачки покрет и његово ширење широм света.
Да је првобитна идеја побожног бунтовника из Асизија још увек жива, показује избор имена и програма извесног Хорхеа Бергоља, који је 790 година касније постао први папа са јужне хемисфере - и себи дао име Фрања.
За наш портал превод са немачког приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
