У недељу 5. новембра 2023. године, служена је света Литургија у манастиру Савина у Херцег Новом.
Након прочитаног Јеванђељског зачала по Луки о богаташу и Лазару вјерни народ сабран на Светој служби Божијој ријечима пастирске поуке поучио је игуман ове Свете обитељи јеромонах Макарије.
Отац Макарије је, тумачећи Јеванђеље, казао да у односу на то како будемо реаговали када наиђе нешто што нам ремети наш наслађујући, унутарњи, лажни осјећај мира можемо да видимо у каквом смо стању.
,,Обично човјек који је окренут себи регује гњевом, мржњом, реагује одбојношћу према ономе који нарушава његово лажну нирвану у овоме свијету. Дакле, одбијамо да прихватимо спољашње искушење које, прије свега, долази промислом Божијим, да промијени наше унутарње стање и да нам помогне да схавтимо да нисмо мирни и смирени као што замишљамо у свом уму да јесмо. Када се такво стање појави у било каојој животној ситуацији онда можемо да видимо да ли смо ми сами стању Лазара или у стању богаташа, који је задовољан самим собом и никога не види и никога и не жели да види и који је, прије свега, немилосрдан према другима. Или смо, пак, у стању Лазара убогога који сматра себе недостојним било чега у овоме свијету и, сматрајући себе грешним, прихвата оно што у овоме свету добија као из руке Божије. У та два стања или односа према Богу ми ћемо наћи или спасење или вјечну муку како свједочи Свето Јеванђеље.
Међутим, до кад ми можемо да одлучујемо о томе? Докле је све то донекле у нашој власти? До тренутка смрти. До тада ми можемо да одлучујемо на коју ћемо страну да опредијелимо своју душу. После смрти не постоји начин да промијенимо своје стање. Ономе чему или коме смо служили овдје наставићемо да служимо и у вјечности. Дакле, ако смо служили само себи, знајући да иза тог егоизма и гријеха стоји ђаво, наставићемо и у вјечности да будемо у том паклу јер је то био наш избор у овоме свијету.
Дакле, до смрти имамо времена да се промијеними и покајајемо и да промијенимо свој живот. После смрти нема начина. Постоји утјеха да, можда, молитве Цркве могу да нас спасу. И могу. Али хоће ли бити кога да се моли за нас ако смо били немилосрдни у овом животу? Хоће ли се ико сјетити да каже једно: Господе помилуј за нас кад умремо?
Хоће ако овдје будемо задужили људе љубављу, милосрђем, праштањем. Тако се стиче вјечност. Ми друге задужујемо својом љубављу и то је једини пут да схватимо и разумијемо гдје се налазимо. Све друго је обмана јер ће на страшном путу да постоје само двије стране, по свједочанству Светог Јеванђеља, јарад и овце. Јарад су они који нису били на Божијој страни а овце су они који иду за Богом и слушају га“- подсјетио је отац Макарије у својој душекорисној бесједи.
Извор: Радио Светигора
