Школа вјеронауке “Свети Василије Острошки” из Паштровића, предвођена протојерејем Дрaгославом Ракићем, недавно се вратила са поклоничког путовању из Грчке. Петодневни боравак био је испуњен обиласком значајног броја светих мјеста која су дјеци пружила ширу слику православља и јединствени духовни доживљај и сазнање.
Након Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије, Турске ове године избор паштровске школе вјеронауке за поклоничко путовање био је Грчка. Екскурзија је реализована у периоду од 1. до 5. новембра, а полазници школе вјеронауке су заједно са својим родитељима обишли чувене Метеоре и свети град Солун.
Након ноћне вожње прво одредиште у пријеподневним сатима били су Метеори, којом приликом су ђаци посјетили централни манастир и цркву Преображења Господњег из 14. вијека, изграђену на заобљеној високој стијени. Отац Драгослав је на лицу мјеста поучио ђаке о настанку ове светиње.
“Монаси са Свете Горе долазе са жељом код цара Душана и Немањића тражећи да се управо на овом великом Метеору сагради црква Преображења Господњег. Они су то тражили због ратних борби и пустошења која су се тада дешавала на Светој Гори, па како би се сачували и спасили, они су затражили благослов да се граде манастири на Метеорима. Претпоставља се и како су добили назив, пошто личе на камење које је пало са неба и има свој такав импозантан облик и изглед. Првобитно су била четири метеора, а како се монаштво настањивало са Свете Горе, тако су се ширили манастирски конаци и градили други. Они се управо због тога називају другом Светом Гором јер је монаштво које је основало ове метеоре светогроски монаси. Најзначајнији и најбитниј историјски је овај метеор на којем се и налазимо јер је темељ свим осталима”, причао је отац Ракић док су дјеца одушевљено посматрала призор искористивши прилику да направе сјајне фотографије поред горостасних стијена.
После одабира сувенира који ће их још дуго подсјећати на ове јединствене пејсаже и духову љепоту, група поклоника је наставила пут ка Солуну гдје су стигли у вечерњим часовима. Направивши план за сјутрашњи дан сви су утонули у окрепљујући сан.
На рецепцији их је ујутру чекао Саша, студент тамошњег Теолошког факултета, који је раздрагану групу повео у обилазак светиња Солуна.
Српско војничко гробље “Зејтилник” била је полазна тачка. Сама чињеница да је на овом мјесту сахрањено око 20 хиљада српских војника, погинулих у цвату младости током Првог свјетског рата, изазива тугу помијешану са дубоким осјећајем поноса. Гробље краси капела посвећена Светом Ђорђу испод које се налази костурница са именима пострадалих, уклесаним на бијелим мермерним плочама. Запањујућа је љепота борова који окружују парцелу, а који су донешени са Свете Горе, из Хиландара.
Пуни утисака поклоници су се упутили ка Цркви Светог Димитрија, срцу Солуна, у којој се чувају чудотворне мошти Св. великомученика Димитрија, заштитника града, којег бројни Паштровићи прослављају као своју крсну славу.
Стојећи испред цркве која је подигнута на мјесту страдања Светог Димитрија у четвртом вијеку, а која је током историје претрпјела многа разарања, пожаре и турску окупацију будући да је вјековима била џамија, присутни су у срцу осјетили дрхтај љубави Божије, снагу и значај православне вјере. Након целивања моштију и обилазак мјеста гдје је убијен Свети Димитрије, у тзв. катакомбама испод цркве, па целивања моштију Свете Анисије и Григорија Калидиса, које се такође налазе у овој цркви, окупани благодаћу и благодарношћу поклоници су наставили даље.
Редом су обишли цркве у центру Солуна међу којима су црква Свете Софије и Григорија Паламе, којом приликом су целивали још пет светих моштију. На крају овог свештеног ђира, отац Ракић се поново обратио свом малом “стаду”.
“Са овом црквом Светог Григорија Паламе, ми смо данас цјеливали седам светих моштију у граду Солуну, највећих светаца не само у овом граду већ у читавом православљу и хришћанству. Ти светитељи су од великог значаја, јер су богословски учитељи који су донијели много тога значајног за схватање и разумијевање наше православне вјере и Цркве и свега онога што ми учимо о Богу, како се то Бог односи према човјеку и према творевини цјелокупној коју ствара. Прве мошти које смо цјеливали су биле Светог Димитрија, Свете Анисије и Светог Григорија Калидиса, затим и Светих Теодоре и Давида Солунског, Светог Василија митрополита солунског и Светог Григорија Паламе. Седам моштију цјеливати у једном дану није мала ствар и хвала Богу на том дару”, казао је прота Ракић.
У наставку је било доста времена за обилазак осталих културно историјских знаменитости града, опуштање и шопинг.
Следећег дана поклоници су са посебном радошчу посјетили мјесто Суроти, двадесетак километара удаљено од Солуна, како би се помолили на гробу светогорског монаха, Светог старца Пајсија. Ријеч је о женском манастиру са Црквом Светог Јована Богослова, у којем је Старац боравио. Његов гроб је мјесто чудесних исцјељења који свакодневно посјећују многобројни вјерници.
Са благословом Старца Пајсија школа вјеронауке из Паштровића кренула је на пут кући богатија за бројна сазнања о православној вјери, снажно надахнута за даљи духовни развој и узрастање.
По устаљеној пракси паштровске школе вјеронауке поклоничка путовања реализују се по завршетку првог тромјесјечја, крајем октобра, када су дјеца пар дана слободна од школских обавеза. Новац за путовања прикупља се на хуманитарном Васкршњем базару, који традиционално организују у Будви уочи Васкрса.
Јасна Марковић
Извор: РТВ Будва
