Свети Немањићи су у Црној Гори оставили велики траг и насљеђе које нас представља у цијелом свијету као културни народ
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиo је данас,12. новембра, у 23. недјељу по Педесетници, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештенства намјесништва цетињског и свештеномонаштва ове свете обитељи.
Поучавајући вјерни народ ријечима архипастирске бесједе, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је, између осталог, рекао да ријеч Божија, ријеч коју говори Христос, има моћ да исцјељује од разних болести, да истјерује демоне и да човјеков живот преобрази, да би он добио прави, истински квалитет, истинску пуноћу те да се то види прије свега на болесницима које је Господ исцјељивао:
“Ако је човјек потпао под власт демона, као онај гадарински бјесомучник о коме смо данас слушали из Светог јеванђеља, он је болестан, раслабљен, нема снаге да им се одупре и његов живот се претвара у пакао. Видимо да је Господ једног таквог болесника исцијелио, тог гадаринскога бјесомучника у коме се био настанио легион демона и од његовога живота направили пакао. Он их је само једном ријечју истјерао, а он послије, тако говори Свето јеванђеље, сјеђаше код ногу Исусових прибран и паметан.”
У прилог томе да ријеч Божија не дјелује само на болеснике, него и на здраве људе, Владика је навео примјер Савла за кога су Јевреји мислили да је један од најбољих јер је толико био вјеран закону Мојсијеву, по јеврејском стилу и начину, да је имао ту ревност да гони хришћане:
“Гонио је Цркву Божију. Можемо рећи да је био здрав, али да је био у великој заблуди, а када га је срео Господ Исус Христос, послије Његовог васкрсења, и када му се обратио, он је на мах оставио све своје заблуде. И врло је тешко упоредити онога Савла гонитеља хришћана са оним апостолом Павлом проповједником Светог јеванђеља, сасудом изабраним. Шта је учинила ријеч Божија од апостола Павла? Направила га је сасудом Духа Светога, то је нови човјек! Ушла је Божија свијетлост у његово отворено срце и он је раскинуо са свиме што га је до тада везивало.”
Да благодат Божија, сила Божија, милост Божија не лијечи само болеснике, него да и од оних који су здрави чини нове људе, преображава их, даје снагу да дјелују, видимо и по данашњим светитељима које прослављамо. Данас је празнујемо Свете краљеве српске Милутина и Драгутина и њихову мајку Свету Јелену, који су, поред тога што су проширивали и јачали државу, подигли много светиња и свој род уздигли у духовном и културном смислу. Тако да се и дан данас поносимо са светињама које су они подигли: са црквом Светог Ахилија у Ариљу, са Грачаницом, са Богородицом Љевишком… Само за краља Милутина се говори да је подигао 40 цркава од отаџбине па све до Јерусалима и манастира Светих Арханђела код Храма Васкрсења Христовог, који дан данас постоји.
“Велика су добра учинили и своме роду и својој Цркви, али кад њих помињемо треба да се присјетимо великог насљеђа Немањића и у Црној Гори. Прије свега, на подручју данашње Црне Горе дјелују три епархије које је основао Свети Сава: Зетска – садашња Митрополија црногорско-приморска, Будимљанска, Хумска”, бесједио је Владика Јоаникије.
Затим је подсјетио какво су нам културно насљеђе оставили Свети Немањићи, у које рачунамо, по логици ствари, и браћу Немањину и њихово потомство. Они су оставили велики траг у Црној Гори и насљеђе са којим можемо да се поносимо, које нас представља у цијелом свијету као културни народ.
“Шта би Црна Гора била без Мирослављевог јеванђеља, без писмености која се развила у доба Немањића, без Светосавске крмчије, без манастира Светих Архангела на Превлаци, манастира Врањине, Цркве Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, манастира Вољавца, манастира Ђурђевих Ступова, а посебно шта би била без манастира Мораче? Шта је била без оног насљеђа Немањића које су продужавали Лазаревићи, Балшићи, Црнојевићи? Сви су се ослањали на Немањиће, треба да се тога подсјетимо, као што су се подсјећали и Петровићи цијело вријеме.Колико је Владика Василије величао Немањиће! Колико је честити краљ Никола величао Немањиће, он је ваистину себе сматрао њиховим наследником, и био је по много чему”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Подсјетио је да се говорило, када је књаз Никола обновио манастир Ћипур: Ето честити књаз већ се уподобио као ктитор великим Немањићима, а када је подигао никшићку цркву, Митрополит црногорски и приморски Митрофан Бан је упоређивао тај свети храм са Студеницом, са Високим Дечанима, са Хиландаром и осталим српским светињама, као и да су цетињске новине и часописи у доба Књажевине и Краљевине, на културним странама, поред догађања у окружењу и Европи, објављивали 30% онога што се односило на насљеђе Немањића.
Владика је поручио да ми његујемо и обнављамо памћење, а тиме обнављамо памет и своју душу и оно дубинско заједништво.
“Заједништво прије свега са нашим прецима, али заједништво и у овом времену и, ако Бог да, у будућа времена, јер нема правог заједништва без духовнога темеља. Душу нашега народа кроз сва прошла времена прожимала је света православна вјера, која нас обједињује и укључује у заједницу културних и просећених народа овога свијета. Та вјера је вјера која ствара, вјера која има, носи и ствара љепоту, која духовно и културно уздиже”, нагласио је Владика.
Напослијетку Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је истакао да се ми тек од примање хришћанства уздижемо и формирамо као народ у сваком погледу.
“То је сила свете православне вјере! Хвала Богу, она је дала превелике и многе плодове и то треба чувати и то нам свједоче све наше светиње. Зато, када је држава хтјела себи да их присвоји и одређује, умјесто оних којима су цркве намијењене и који имају истинску одговорност за светињу, и једини могу да носе ту одговорност, наш народ је устао против брисања памћења, против брисања историје и разарања нашег темеља, и против угрожавања наше будућности. Као што су наши свети преци чували вјеру, тако и ми треба да је чувамо, као што је чувао Свети Петар Цетињски, Свети Василије Острошки. То је наше насљеђе које носимо у својим костима, у својим душама и срцима, својим мислима и то треба да чувамо, да његујемо и унапређујемо јер то је сигурни ослонац и за наше данашње покољење и за будућа покољења – света вјера православна која чини чуда, која људе оплемењује и даје снагу да стварају, уљепшавају овај свијет и да овај живот претварају у рај.”
