Његова Светост патријарх Кирил је на заседању Високог црквеног савета 7. новембра 2023, а поводом изнетог реферата о раду Патријаршијске комисије по питањима физичке културе и спорта, казао следеће:
„Руска православна црква придаје велики значај физичком развоју човека. Ово може некоме изгледати чудно, али Црква никада није осуђивала ни физички рад ни старање о телу, имајући на уму да физичка активност доприноси правилном духовном устројству. Пороци са којима се Црква бори најчешће потичу из раслабљености и лењости. Зато је физички развој важан чинилац, који не само да помаже у одржавању физичког здравља и нормалног напредовања, већ и опредељује духовне снаге личности. Стога је физички рад одувек спадао у монашки посао и штитио је монахе од опуштања, усмеравајући њихов подвижнички живот.
Савременом човеку најчешће није потребан ручни рад, барем такав рад није толико распрострањен као што је био пре технолошких револуција. За многе је радна активност концентрисана испред екрана компјутера – мислим на оне који се баве савременим средствима производње, науке, образовања и тако даље. Наши савременици, који се мало крећу, у већини случајева, наравно, нису лењивци, али недостатак телесне вежбе има и психичке последице, јер физичко стање утиче и на духовно узизање.
Зато је Цркви туђ презрив однос према физичком стању тела. Апостол Павле назива тела земљаним судовима (видети 2. Кор. 4,7), који се морају држати у исправном стању. Али све се може довести до апсурда, а спорт није изузетак. Ако се наше тело из сасуда, сасуда за душу, претвори у идола, у предмет паганског обожавања, онда то доводи до моралних трагедија – нажалост, таквих примера је много.
Култ развијеног тела постао је елемент потрошачке културе, облик пропаганде хедонизма. Није тело оно које служи потребама душе човекове, већ, напротив, душа постаје тамница тела и телесних жеља. Дакле, масовни спорт, чији се развој активно и разумно подржава у нашој земљи, захтева духовну пратњу. Радује нас што су многи од познатих спортиста верници који својим спортским талентом служе Отаџбини и дају пример младима. Али има и супротних примера, када се спортски развијено тело проглашава за самодовољну вредност и неки спортисти потпадају под утицај неопаганизма.
Патријаршијској комисији за физичку културу и спорт поверена је важна мисија хришћанског сведочења, позвана је да постане важна компонента рада са спортистима, од спортских клубова и парохијских спортских секција до светских првенстава. Велику перспективу имају и спортски догађаји који се одржавају под окриљем Цркве, као што су Прве сверуске спортске игре у част светог благоверног великог кнеза Александра Невског, одржане у септембру ове године у Кемерову.
Црква не треба да стоји пострани од тако важног сектора друштвеног живота као што је спорт, јер спортом се баве људи који су врло често крштени и православни, па је стога пастирска, духовна подршка животу спортиста заиста веома важна и правовремена ствар. Уосталом, главни циљ спорта није духовно, већ физичко усавршавање, и зато је важно да жеља за физичким усавршавањем не буде праћена помрачењем или слабљењем духовног начела. Све што се тиче православних верника - наш задатак је, и замолио бих вас да о томе водите рачуна, посебно она свештена лица којима је поверено да обављају пастирски рад с нашим спортистима.“
За наш портал превод са руског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Рravoslavie.ru
