Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије началствовао је данас евхаристијским сабрањем храму Свете Петке у Копривни код Модриче.
Старјешина храма протојереј-ставрофор Јадранко Стојановић окупио је велики број вјерника у порти и заједно са браћом свештеницима дочекао Архијереја пожеливши му топле ријечи добродошлице.
Преосвећеном Епископу данас су саслуживали: високопреподобни архимандрит Теофило (Ћурчић), игуман манастира Дуга Њива; протојереј Ненад Тојић, архијерејски намјесник модричко-градачачки; јеромонах Матеј, сабрат манастира Дуга Њива; протођакон Немања Спасојевић, епархијски ђакон и Милорад Пантић, ђакон при храму у Копривни.
Владика Фотије се окупљеном народу обратио ријечима поуке и утјехе које преносимо у цијелости:
Часни оци, господине начелниче, уважена господо, драга браћо и сестре, драга децо. Драго ми је да сам данас овде у Копривни, после дуже времена морам да признам. Долазили смо овде код оца Јадранка, али онда дође корона и друге невоље и ми се мало разиђосмо. Али ево нас опет дошли смо да се Богу помолимо. Ако Бог да дâ се видимо догодине јер прота припрема освећење обновљење Старе цркве. Значи, биће посла наредних месеци, а и до сада је било. Прота Јадранко је веома вредан. Бави се хуманитарним радом са нашим хуманитарцима из ''Тројеручице''. Они су тренутно на Косову. Отишли су да помогну наш народ и нашу Цркву тамо, на распетом и мученичком Косову.
Чули сте браћо и сестре данашњу потресну јеванђелску причу. Господ Исус Христос је са својим ученицима наишао на једног демонизованог човека у кога се уселио легион демона, што значи велики број. Он је толико био агресиван да нико није смео тим путем да прође. Господ је наредио да демони напусте тога човека. У дијалогу између њих и Бога они су тражили да их пусти да пређу у свиње. Господ је дозволио а свиње су, кад су демони ушли у њих, скочиле са оближње високе литице у провалију.
Потресна и необична јеванђелска прича, пре свега поучна. Данашњи модерни хришћани, чак и православни, одавно су се одрекли сваке приче о демонима. За њих демони, и уопште невидљиве духовне силе, не постоје. Ако не постоје демони, не постоје, аналогно томе ни ангели. А требало би, бар ми православни, да знамо да те невидљиве силе постоје јер нам о томе сведоче јеванђелске приче, као и многа житија светих.
Наведимо само један пример, светога Јосифа Исихасте грчког светитеља који је живео до средине XX века. Он је такве борбе са демонима имао да су понекад на стотине демона долазиле у његову келију. Они га буквално испребијају и оставе полумртва. Поготово је водио борбу са демоном блуда. Када га је победио, каже да се осећао као дете од пет година, телесно. Демони су покретачи страсти у човеку и свега онога што је богопротивно. Ми то не препознајемо, али свети људи препознају.
Други пример је нашег подвижника, Георгија Витковића. Он је био на Светој Гори и био је ученик поменутог Јосифа Исихасте. Када је он долазио из пустиње у Манастир Хиландар почињало је да грми иако је био ведар дан. Он је говорио монаси да се не плаше јер то демони покушавају да га спрече да уђе у цркву. Имамо много сведочанстава да демони постоје.
Врло добро знате да се мнои обраћају разним женама које се баве магијом, читање судбине, прорицањем – имају погађачки дух. То је браћо и сестре све уз помоћ демона. То не треба заборавити. У нашим животима, у нашим породицама врло често су проблем демонске силе које да не дају да 'крене' и да буде благослов Божији у том дому. Неко се огрешио о нешто или чини нешто и пао је под утицај демонских сила. Зато треба звати духовника, свештеника да се та породица исповеди, дом да се освешта и да се на тај начин боримо против демонских сила.
Да се вратимо на данашњу јеванђелску причу. Господ је изгнао демоне из човека јер га није створио да у њему бораве демони, него да у њему живи благодат, да у њему сам Бог обитава. Демони на силу хоће да се уселе у човека који је створење Божије. Наравно, то не може да се деси ако тај човек који је пао под власт демонских сила није неко зло учинио, није се одвојио од Бога и заборавио закон Божији и зато је постао поробљен демонским силама. Ретко ко говори о томе а можемо о томе да читамо у Јеванђељу.
Наравно да би више требало да говоримо о анђелским силама браћо и сестре. Они су подељени у девет чинова а нама су најближи архангели и ангели са којима ми служимо свету Литургију, а са њима служе и херувими и серафими и све небеске силе. Спомињали смо примере присуства светих ангела на Литургији. Знамо за случај старца Јакова Цаликиса из Грчке који је до пре неку деценију живе у једном манастиру на полустрву Евија. Он је, кажу, кад је требало да изађе на велики ход, кад се пева песма Иже херувими, он је дуго седео у олтару и није могао да изађе. Монаси су помислили да му је позлило. А он им је одговорио: Чекам да изађу херувими и серафими па ћу онда ја после њих. Дакле, морамо знати да су на Литургији присутни и анђели Божији и демони, да су присутни светитељи Божији којима се обраћамо и да је присутан сам Бог. Зато је наша црква осликана. Да видимо да нисмо сами него да је Бог са нама, да су светитељи и ангелске силе са нама. Наравно ту су и демонске силе које одгонимо својим молитвама и благословима.
Зашто ово све помињем? Просто јер данашње генерације нису упућене у то. Не знају ништа о томе, а када ништа не знаш о нечему онда лако постанеш жртва преваре и обмане разних надрилекара који 'помажу' уз подршку демонских сила. Једино људи хришћани, монаси у манастирима Свете Горе и Свете Земље, исцељују људе благодаћу Божијом и силом Духа Светога. Њима треба и можемо да се обраћамо.
Ја сам имао прилике да видим у Манастиру Ковиљу некога ко је био опседнут демонима. То су страшни крици и призори. Често у Манастир Острог доводе људе као ове Гадаринаце који су у ланце били везани колико су били агресивни. Посебно је по томе познат Манастир светога Герасима Кефалонијског у Грчкој. Многи демонизовани долазе и свети Герасим их исцељују али читава долина одјекује од вриске. То је браћо и сестре битка између добра и зла, између Бога и Сатане, између анђела и демона. То се све одвија и у нашим срца и душама. Зато кад долазимо у цркву и причешћујемо се Телом и Крвљу Христовом, ми се сједињујемо са Богом и немамо тај страх од демонских сила јер их Бог прогони, као што је протерао читав легион из Гадаринских бесомучника само једном речју. Тако се дешава и са нама кад се причестимо. Просто демонске силе које, ако постоје у нашем срцу, Бог и благодат Његова прогони и ми се исцељујемо.
Морам да кажем и знам да је мало тешка тема, али сам хтео да кажем јер се некако престало причати о томе и дошли смо до тог нивоа да све оно што очима не видимо ми и не верујемо у то, а хришћани смо. Зато имамо наше иконе да би видели светитеље и догађаје и да би веровали у њих, али наравно, верујемо и у оно што говори свето Јеванђеље и што уче свети Оци. Тешка је тема и молим вас да ми опростите, али сам имао потребу да кажем да не бежимо од ње, него да се својим свештеницима обраћамо кад год имао неки проблем те врсте. Слободно се обраћајте. Црква је заједница светих, црква је заједница Бога и човека, Црква је заједница спасења. Ту се спасавамо, исцељујемо и сваки Божји благослов добијамо.
Драго ми је да смо данас дошли у Копривну. Желим оцу Јадранку и целој црквеној општини напредак у сваком духовном смислу и да на време припремио Стару цркву за освећење следеће године. Да ова деца буду добра као што је јесу, да буду мали светосавци. Да слушају своје родитеље а не слушају оно што говоре поједини са Запада да не знају ко су и шта су, да ли су мушко или женско. Знају они врло добро ко су и шта су и да то наше предање и културу, нашу ћирилицу, наше писмо, нашу свету Православну веру и крсну славу. Ми ништа другима не намећемо али нећемо ни они нама.
Доста дјечице, као и одраслих вјерника, причестило се у Пресветим Тајнама Христовим, а затим су по завршетку литургије дјечица од епископа Фотија добили пригодне часописе и слаткише.
На крају свете Литургије прото Јадранко је у име цијеле парохије даровао икону Епископу Фотију, на којој је изображен лик Светог Фотија патријарха Цариградског.
Данашњем светом сабрању је молитвено присуствовао и начелник општине Модрича Јовица Радуловић.
У наставку је уприличена и трпеза љубави за присутне вјернике.
Црква у Копривни има у посједу и једну велику светињу - копију иконе Богородице Млекопитатељнице са Свете Горе.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
