Одлучиш ли се тако једном за свагда, цео свет ћеш моћи покорити. Смирена љубав је велика сила, од свих најјача, нема јој равне на свету! Сваког дана и часа, сваког тренутка надгледај самога себе, да ти изглед буде благо леп.
Ето, прошао си поред малог детета, прошао си љутит, с ружном речју, с озлојеђеном душом; и ниси можда ни приметио дете, али је оно тебе видело, и лик твој, ружан и зао, можда је остао у његовом слабачком и незаштићеном срдашцу. Ти то не знаш, међутим, можда си већ тиме бацио рђаво семе у његову душу, а то семе ће можда и порасти, а све стога што се ниси уздржао пред дететом, јер у себи ниси неговао пажљиву и делатну љубав.
Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад неко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи. Волите сва створења Божја и целокупно и сваку мрвицу. Сваки листић, сваки зрак Божји волите. Волите животиње, волите биљке, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар – и тајну ћеш Божју разумети у стварима.
А схватиш ли је једном, ти ћеш после неуморно почети познавати све даље и више, свакодневно. И заволећеш, најзад, сав свет целом и безусловном љубављу.
Фјодор Михаилович Достојевски, Браћа Карамазов
