Протопрезвитер Александар Р. Јевтић, Господе, где станујеш?, Краљево 2023, ЕУО Епархије жичке; друго, допуњено, издање
Аутор, протопрезвитер Александар Јевтић, је клирик Епархије жичке, сабрат Саборног храма Светог Саве у Краљеву. Такође, он је уредник часописа Жички Благовесник, као и члан уредништва часописа Православни Мисионар. Уз то је и докторанд на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Прво издање његове књиге Господе, где станујеш? изашло је 2020. године у издању ЕУО Епархије жичке. Књига је у том издању систематизована и подељена у четири целине: Ликови и дела светитеља, Врлине-украси душе, Бог у књижевности и Вечно у савременом свету. Сви текстови из ова четири одељка објављени су у часопису Православни Мисионар у рубрикама Светачник и Реч пастира.
За ову књигу важи закључак да је теологија молитвени, али и интелектуални израз мисије Цркве. Мисија за Цркву није тек један аспект њеног послања, већ коренити део и крунски критеријум дејства. А шта више један свештенослужитељ може учинити на пољу мисије него да поред хришћанског живљења, проповеда речју или пером? У књизи која истовремено представља беседе, књижевне есеје, теолошка промишљања и критику, отац Александар Јевтић нам приказује мозаик кратких и директних одговора на актуелне, животне теме. Аутор то чини на основу своје ерудиције и неуморног бављења теологијом, философијом, књижевношћу, психологијом. Локално читалиште је 2020. било обогаћено првим издањем књиге оца Александра Јевтића која је тада наишла на добру рецепцију. Стога се појавила потреба за новим, допуњеним издањем.
У том новом издању дoдата је још једна целина под називом Правило вере и молитве. У овом одељку аутор нас поново суочава са различитим феноменима савременог Православља дајући одговоре промишљено и надахнуто. Можемо чак рећи да у овој целини отац Александар на оригиналан начин прави сакралну мапу здраве духовности. У првом тексту под називом Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу отац Александар пише о великом проблему противприродне поделе на молитвено и академско богословље. Међутим, како аутор исправно примећује многи Свети оци били су и академски образовани и живели подвижнички те да у пуном смислу здрав богослов се једино може формирати кроз подражавање таквих светоотачких примера. У одељку Пут Богопознања аутор исправно примећује да опхрвани свакодневницом многи верујући људи не схватају пуни значај Оваплоћења и Васкрсења Христовог и уопште кључних догађаја Домостроја спасења. Међутим, узрастајући у вери могуће је доћи до здравог виђења и живљења вере. Аутор настављајући у истом ритму пише о богословљу и богопознању користећи метафору два плућна крила, те да су оба неопходна за здрав духовни живот. У одељку под називом Света тајна Јелеосвећења: некад и сад пише о потреби схватања ове Свете тајне у данашњем контексту и правилне употребе Јелеосвећења које је неодвојиво од Свете тајне Покајања. Настављајући са суштинским темама отац Александар себи и нама поставља питање да ли је синтагма теологија саборности само запис на застави којом машемо и да ли имамо реалност литургијске заједнице, односно да ли заиста оваплоћујемо саборност? У одељку који затвара књигу под називом Нека се светли светлост ваша пред људима учи нас да је најбоље разумевање овог јеванђелског стиха не потреба истицања добрих дела, већ напротив истина да ће добра дела која чинимо увек наћи пут светла ако су учињена у духу здраве вере.
Циљ писања књиге, па и допуњеног издања је свакако жеља оца Александра да као парохијски свештеник, који има дубину и јасну оптику духовних хоризоната, изнесе своја сагледавања различитих насушних тема. Насупрот сувопарном стилу многих савремених теолога отац Александар пише јасно и течно, без непотребног академизма у пастирском богословљу.
Закључујући можемо рећи да је реч о веома вредној књизи и за савремене хришћане и теологе. У овом делу мирјани проналазе ризнице светоотачког предања испреплетане са рецентним темама које се тичу сваког хришћанина, а свештенослужитељи инспирацију за своје беседе и подстрек за проповедање. Излишно је наглашавати колико ова књига даје допринос домаћој теолошкој литератури. Њен аутор ће у скоријој будућности тек умножавати своје таланте, јер свакако спада у малобројне ерудите међу домаћим теолозима. Стога, несумњиво очекујемо да ће и ово допуњено издање наићи на одговарајућу рецепцију.
Протопрезвитер др Слободан С. Јаковљевић
Извор: Епархија жичка
