Поводом тридесетогодишњице од повратка православне вјеронауке у школски систем, са Миљом Тупањанин, вјероучитељицом и координатоком за вјеронауку Епархије ЗХиП, разговарала је новинарка Сања Бабић, за Српску новинску агенцију.
Вјеронауку у средњим школама у Републици Српској бира око 90 одсто ученика, а тај проценат је у Херцеговини и већи, изјавила је Срни координатор за вјеронауку у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској Миља Тупањанин.
Тупањанинова је појаснила да вјеронаука омогућава ученицима да одрастају на правим, универзалним вриједностима, јер се оно што их учи тај предмет рефлектује и на живот изван учионице.
Она је подсјетила да је вјеронаука постала редован предмет у основним школама у Републици Српској 1993. године, а да је посљедњих шест година изборни предмет у средњим школама.
Према њеним ријечима, интересовање дјеце за учење вјеронауке се позитивно промијенило, а већ пристижу у школе и ђеца чији су родитељи, такође, учили вјеронауку.
„То је додатан разлог дјеце да уче вјеронауку јер их родитељи сигурно не би слали на тај предмет да су са тим имали неко лоше искуство“, рекла је Тупањанинова, која је и вјероучитељ у Требињу.
Kоментаришући све веће интересовање младих у Херцеговини за вјеронауку, али и за ходочашћа до светих мјеста, као на примјер то што више од трећине билећких средњошколаца сваке године колективно у мају одлази до манастира Острог поводом празника Светог Василија Острошког и Тврдошког, она је истакла да је литургијска обнова која је почела деведестих година прошлог вијека доласком владике Атанасија оставила препознатљив траг у цијелој Српској православној цркви.
Она је истакла да се, уз вјеронауку, ученицима отвара перспектива коју раније генерације нису имале због немогућности да уче тај предмет у школи.
Тупањанинова је напоменула да је вјеронаука, као наставни предмет, имала и проблем дисконтинуитета, јер га је поново требало успоставити након паузе од четрдесетих година прошлог вијека, од када се на овим просторима није предавала у образовним установама.
Она је истакла да се за ових 30 година може рећи да је вјеронаука прилично сустигла педагошке стандарде које имају и остали предмети, уз уобичајене потешкоће са којима се суочавају и остали предмети и савремене изазове у васпитању и образовању дјеце.
„Та борба са јутјуберима и тиктокерима некада дјелује као узалудна, али не можемо да одустанемо јер су истинске вриједности универзалног карактера и на нама је да нађемо прави начин да их дјеци пласирамо“, рекла је Тупањанинова.
Она је навела да су вјеронаука и библијски оквир изузетно важни и да би се схватио европски контекст на коме је формирана цивилизација у којој живимо.
