Патријарх Порфирије: Када волиш Бога можеш да чиниш све што хоћеш, јер оно што ћеш чинити биће одређено, надахнуто и испуњено љубављу према Богу
Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 24. децембра 2023. године на светој архијерејској Литургији у храму Светог Саве на Врачару:
Често себи постављамо питање зашто ми који се трудимо да држимо закон Божји или неко други за кога сматрамо да држи закон Божји нема очекивану награду и резултат тог свог труда. Наиме, имамо утисак да их Бог запоставља и да даје предност некима за које опет мислимо да нису довољно добра учинили, да немају довољно врлине, а ето иде им све од руке и имају велику награду за свој труд. Наравно, ономе ко макар понекад скромно и искрено упути понеку реч Богу, као и ономе који има отворене духовне очи, макар мало је јасно да се однос Бога према нама људима, према сваком од нас појединачно, не може разумети само на основу површних закључака или виђења.
Оно о чему говори данашња јеванђељска прича јесте чињеница да Бог позива све у своје наручје, у своју љубав, да је Божја љубав безгранична и бескрајна, да Бог воли неизмерно сваког човека и да у Његовој љубави и поред свега тога још увек има довољно места да стане свака жива душа у њу. То какав је крајњи исход сваког од нас у општењу са Богом, у заједници са Њим, не зависи од љубави Божје. Бог је унапред себе дао за сваког од нас и пуноћом својом излива љубав своју на сваког од нас једнако. Међутим, какав ће бити исход те безусловне љубави Божје која је нама дата зависи од нас. Зависи од тога како ћемо одговорити на Божју љубав; да ли ћемо сматрати да ли је важније у нашем животу било шта друго од заједнице са Богом, од љубави у односу на Њега која треба да буде темељ свега осталог што мислимо, што говоримо и што чинимо; да ли ћемо помислити да ли је важније да било коју врсту комфора, имања и позиције у датом тренутку више негујемо и оставимо љубав према Богу за касније; да ли ћемо помислити да за Бога има времена; да ли ћемо помислити да већу радост, већу лепоту и већи мир може да нам да било шта од овог света. Не треба много доказивати да неретко било шта што имамо од овог света у нама производи већи немир, а истовремено и већу глад за истинску љубав, за истинским односом, за истинским разумевањем. Колико има само људи који су стекли позиције, иметка, угледа и славе, а што су више напредовали у ономе што имају у исто време су изнутра више били усамљени, немирни, већу су потребу имали за људским додиром, за људским погледом, за благом речи, већу су потребу имали за тим да их неко разуме и прихвати онаквим какви они јесу по себи, изнутра, а не додатном вредношћу, не путем којим су их други гледали и посматрали, а то је оно што је споља, што се види, што сија, што заводи друге људе.
Дакле, то ко има радост због близине Божје не зависи од Бога. Бог је сваком дао најбоље могуће место за њега и уколико свако од нас хоће да своје најбоље место употреби за своје добро онда његов живот мора да започиње благодарењем Богу, да захваљује Богу на свему, не да пореди себе са другима, него да буде благодаран оним што има. Из те благодарности проистећиће потреба за молитвом, потреба за слављењем Бога, потреба за тим да загрлимо Бога и да смо Њиме загрљени, а у исто време да то што носимо у себи делимо са ближњим, да то што смо добили од Бога и на чему смо Му благодарни можемо да поделимо са ближњима, да употребимо из љубави према ближњем и за његово добро. Зато је веома важно да научимо једно искуство светитеља Божјег, једну истину којима су живели свети подвижници, а то је истина која је преточена у реченицу: Воли Бога и чини шта хоћеш. Када ћутиш – чути зато што волиш Бога, када говориш – говори зато што волиш Бога, када чиниш милосрђе – чини то из љубави према Богу, када саветујеш – чини то из љубави према Богу. Све што чиниш из љубави према Богу има корен из кога мора нићи, развити се и проистећи плод који је добар. Када волиш Бога можеш да чиниш све што хоћеш, јер оно што ћеш чинити биће одређено, надахнуто и испуњено љубављу према Богу. У том смислу и због тога то никад не може да буде нешто што је лоше, нешто што је против било кога, нити против ближњег, нити против свеукупне творевине Божје, али нити против самог себе. Кад волиш Бога чинићеш из љубави према Њему само љубав и онда ће ти се само љубав не само враћати него умножавати у теби. Та љубав коју будеш носио у себи, која је спој, сарадња или синергија, како се то каже, љубави Божје и љубави твоје чиниће те слободним човеком, чиниће те човеком који ће моћи кроз свој темперамент да изнесе и искаже све оно што он јесте, понекад благо и мирно, а понекад разиграно и бурно, али увек стабилно, увек непоколебљиво у врлини, увек у добру, увек у радости. Увек ће то онда бити лепота и највеће могуће богатство.
Зато нека би Бог дао да Његова реч много је званих, а мало изабраних у нама одјекне као позив и као принцип нашег живота, као љубав према Богу, а знамо да ће онда све у нашем животу бити љубав и радост и слављење Њега Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин!
Извор: Инфо-служба СПЦ
