Двадесет шесте недјеље по Духовима, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Храму Светог Василија Острошког у Благају. Преосвећеном Владици саслуживали су игуман Данило житомислићки, јереј Александар Грчић и ђакон Дејан Ивановић.
Благословом Владике Димитрија, јеванђељском бесједом обратио се игуман Данило.
Након Отпуста, вјернима се обратио Владика Димитрије, појашњавајући да се постом, који је у току, људи припремају да се обрадују чуду јављања Бога у тијелу. Људи му излазе у сусрет, свим оним што раде, свим оним што желе, свим оним што јесу – све то човјек треба да управи ка Богу, да исправи и побољша. Пост и молитва као дио поста усмјерени су ка преображају срца – како би оно силом и благодаћу Светог Духа могло прихватити Бога и постати Његов престо и храм. Духом Светим човјек има силу да уђе у благодатни крвоток који тече од дана на Голготи и дана Васкрсења па све до данашњег дана – тиме се причешћује човјек. Владика је нагласио да се тиме, као и сви светитељи, напајао и Свети Василије. Иако је живио у времену разних искушења, остајући вјеран Христу Васкрслом, вјеровао је да на Литургији среће Господа – једнако као апостоли, док је ходио земљом. Из таквог заједништва са Богом десило се чудо над чудима, Бог му је даровао свете и нетрулежне мошти кроз Христа, јер је живио светом Литургијом, вјером и покајањем. Вјеру и покајање човјек у Цркви оснажује постом, молитвом, милосрђем и свиме што пише у свештеним заповијестима. Владика је нагласио да је поклањање наруквицама Светог Василија потврда вјере у Христа Спаситеља који је дошао у свијет у тијелу, страдао и васкрсао, а наруквице имају вриједност за човјека само ако се поистовјети са Светим Василијем, ако заличи на њега и живи животом његовим.
