Преподобни Јован Дамаскин: О броју природа (у Христу)
Дакле, као што исповедамо да je у божанству једна природа, али велимо да уистину постоје три личне ипостаси, и као што велимо да су сва својства природе и суштине проста (несложена), али признајемо разлику ипостаси само у три својства, односно у безузрочном и очинском, у узрочном и синовском, те у узрочном и происходном, и знамо да су оне неодвојиве и да нису међусобно удаљене, те да су сједињене и да се несливено узајамно прожимају; а иако су сједињене несливено – будући да су три ипостаси, и поред тога што су сједињене, – оне се деле, а да се при том не раздвајају. Јер иако свака од њих постоји по себи и за себе, односно представља савршену ипостас са властитим личним својствима, то јест са другачијим начином постојања, оне су, ипак, сједињене по суштини и по природним својствима и по неодвојивости, као и по томе што не могу иступити из очинске ипостаси, те представљају једног Бога, и тако се и називају. На исти начин, и када je у питању божанска и неизрецива, и изнад сваког ума и поимања, икономија једнога од Свете Тројице, Бога Логоса, и Господа нашега Исуса Христа, ми признајемо две природе, божанску и човечанску, узајамно спојене и ипостасно сједињене, али признајемо једну сложену ипостас, насталу из две природе. И велимо да су две природе очуване и након што су сједињене у једној сложеној ипостаси, у једном Христу, и да заиста постоје, као и њихова природна својства; сједињене су, међутим, несливено, а разликују се и броје се нераздељиво. И као што су три ипостаси Свете Тројице несливено сједињене, те се нераздељиво деле и броје, а број не изазива дељење или растојање или отуђење и раздвајање међу њима (јер знамо једног Бога: Оца и Сина и Духа Светог), на исти начин и Христове природе, иако су сједињене, сједињене су несливено; и премда се узајамно прожимају, ипак се једна у другу не преобраћа и не претвара, јер свака од природа је сачувала непромењено властито природно својство. Због тога се и броје, а број опет не значи поделу. Јер један је Христос, савршен и у човечанству и у божанству; број, наиме, не бива узроком ни раздељења нити сједињења, али знаменује бројну количину онога што се броји, било да је оно сједињено било да је раздељено. Сједињено је као када кажемо да овај зид има педесет каменова, а раздељено као када кажемо да је педесет каменова на овом пољу; а сједињено, опет, као што кажемо да у ужареном угљу постоје две природе, то јест природа ватре и природа дрвета, међутим и раздељено, јер једно је природа ватре а друго природа дрвета; но другим начином се ово двоје сједињује и раздељује, а не по броју. Као што је, дакле, немогуће три ипостаси божанства, иако су међусобно сједињене, назвати једном, да не бисмо тиме доспели до сливања и укидања различитости личних ипостаси, тако је немогуће и две Христове природе, које су ипостасно сједињене, назвати једном природом, да не бисмо тако доспели до укидања и сливања и непостојања њихове различитости.
.png)
